-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Chizmachilikdan ma’lumotnoma
Bu kitobda chizmalar chizish haqidagi dastlabki ma’lumotlar, geometrik yasashlar, turli tasvirlar yasash, aksonometrik proyeksiyalar, texnik rasm, sirtlarning tekislik bilan kesishishi, sirtlarning o‘zaro kesishishi, sirtlarni tekislikka yoyish, vint chiziqlar, rezbalar, turli birikmalar, yig‘ish chizmalari, turli sxemalarga, konstruktorlik-loyihalash ishlarini avtomatlashtirishga oid ma’lumotlar to'liq bayon qilingan. Ushbu ma’lumotnoma umumta'lim maktablari chizmachilik o‘qituvchilari va mehnat o‘qituvchilari uchun mo'ljallab yozilgan. Biroq undan akademik litsey, kasb-hunar kolleji o‘quvchilari, oliy o‘quv yurtlari talabalari hamda ishlab chiqarishda mehnat qilayotgan muhandis-texnik xodimlar ham foydalanishi mumkin.
-
Pharmacotherapy Principles & Practice
The authors of the chapters in this book have written informative, current, and superb chapters that can empower you to positively influence medication use.
-
Pedagogika nazariyasi va tarixi (Trening, test va nazorat mashg'ulotlari)
Tavsiya qilinayotgan yangi tipdagi ushbu qo'llanma o'qilish nazariyasi bo'yicha (kichik yoshdagi maktab o'quvchilarini o'qitishda qo'llanadigan) o'z-o'zini tekshirish uchun mustaqil bajariladigan topshiriqlar vaj avoblardan iborat. Topshiriqlar o'qitishni individuaIIashtirishni ta'minlaydi, o'rganiIayotgan muammolarga nisbatan qiziqishning, o'zIashtirish sifatining ortishiga yordam beradi. Qo'Uanma pedagogik yo'nalishdagi o'liy o'quv yurtlarining o'qituvchilari va talabalari uchun mo'Ijallangan.
-
ТАНГАЛАРДАВР КЎЗГУСИ
Рисолада қадимий тангалар ва уларнинг маданият, санъат тарихини, ўтмиш воқеликни ўрганишдаги аҳамияти тўғрисида фикр юритиладн. Мавзу Ўрта Осиёда бирннчн бўлиб танга зарб чилган қадимги Бақтрия, шунингдек Ўрта Осиё, қадимги Рим ва Греция территориясида муомалада бўлган тангалар мисолида ёритилган. Рисола тарих, археология, санъат тарихига кизикувчи китобхонларга мўлжалланган.
-
JAHON TARIXI
Ushbu mеtоdik qo’llаnmаdа Jаhоn tаriхining qаdimgi dаvrini o’rgаnishdа аrхеоlоgiya, etnоgrаfiya, gеоgrаfiyagа оid yangi mаnbаlаr bilаn tаnishаsiz. Unda Yunon-Eron urushlari, miloddan avvalgi V-IV asrlarda Yunonistonning iqtisodiy-ijtimoiy rivojlanishi, Afina quldorlik demokratiyasi, Peloponnes urushi, Polis tizimining inqirozi, Shimoliy Qora dengiz bo`ylaridagi Yunon shahar-davlatlari, Klassik davrdagi Yunon madaniyati, Makedoniyalik Aleksandr davlatining vujudga kelishi va parchalanishi, Ellin davlatlari, Qadimgi Rim tarixi, Tarixiy manbalar, Miloddan avvalgi VIII-III asrlarda Rim va Italiya, Miloddan avvalgi IV-III asrlarda Rimning davlat tuzumi, Puni urushlari, Miloddan avvalgi II-I asrlarda Rimning iqtisodiy va ijtimoiy tuzumi, Miloddan avvalgi II asrning ikkinchi yarmida Rimning ichki siyosati, Miloddan avvalgi II-I asrlar bo`sag`asida Rimdagi ijtimoiy-siyosiy kurash, Respublika tuzumining inqirozi va ilk Rim imperiyasi davri, I- II asrlarda Rim saltanati, III–IV asrlarda Rim davlati Xristianlik inqirozi, Dominat davri, G`arbiy Rim saltanatining qulashi, Qadimgi Rim madaniyati hаqidа muhim mа’lumоtlаr bеrilgаn
-
ОСИЁ ВА АФРИКА МАМЛАКАТЛАРИНИНГ ЭНГ ЯНГИ ТАРИХИ
Мустамлакачилик инсоният ижтимоий тараққиётининг алоҳида босқичи сифатида тарихга кирди. Мустамлака тизимлари Шарқда ХХ асрнинг катта қисмида мавжуд бўлди, шу кунга қадар унинг оқибатлари (янги мустамлакачилик, глобаллашувнинг баьзи аспектлари) мустамлакачиликдан кейинги маконда барча ижтимоий жараёнларга улкан та’сир кўрсатиб келмоқда. Васко де Гама ва Христофор Колумбнинг ХV аср охиридаги денгиз саёҳатлари билан асос солинган Буюк географик кашфиётлар бу жараённинг бошланишига йўл очиб берган эди. Буюк географик кашфиётлар давридан инсоният тарихи биринчи бор умумжаҳон характери касб эта бошлади
-
Olimpiya va Paralimpiya tarixi va o’yin qoidalari
Mazkur o`quv qo’llanma oliy o’quv yurtlarining “Adaptiv jismoniy tarbiya va sport” yo’nalishida, “Olimpiya va paralimpiya xarakatining tarixi” fani o’quv dasturi asosida yaratilgan. Ushbu o`quv qo`llanmada olimpiya va paralimpiya sport turlari va qoidalariga oid masalalar ochib berilgan bo`lib, bunda Xalqaro olimpiya va paralimpiya qo’mitalari tashkil etilishi, faoliyati, O’zbek sportchilarining olimpiya va paralimpiya o’yinlaridagi ishtiroki va natijalari to’g’risida,nogironlik sport turlari va chiniqtirish masalalari keng yoritilgan.
-
Tikuvchilik texnologiyasi asoslari
Ushbu qo`llanmada ayollar va bolalar yengil kiyimlarini ishlab chiqarishda qo`llaniladigan tikuvchilik texnologiyasi asoslari bayon etilgan.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИ
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг 2010 йилда мамлакатимизни ижтимоий – иқтисодий ривожлантириш якунлари ва 2011 йилга мўлжалланган энг муҳим устувор йуналишларга бағишланган Ўзбекистон Республикасининг Вазирлар Маҳкамасидаги маърузасида умумтаълим мактаблари, академик лицей, касб – ҳунар коллежлари ва олий ўкув юртларининг ижтимоий ривожланишдаги ўрнига алоҳида эътибор бериб, жумладан, шундай деди: «Ҳозирги кунда 2011 – 2015 йилларда Олий ўқув юртларини ривожлантириш дастури тайёрланмоқда ва ушбу ҳужжат яқин вақт ичида қабул қилинади. Дастурдан кўзланган асосий мақсад – олий таълим муассасаларининг моддий – техник базасини янада мустаҳкамлаш, уларни замонавий ўқув, лаборатория ва илмий ускуналар билан жиҳозлаш, пировардида ўқув дастурларини такомиллаштириш, тобора кучайиб бораётган замон талабларига жавоб берадиган кадрларни тайёрлашда сифат жиҳатидан янгича ёндашувларни ҳаётга тадбиқ этишдан иборатдир
-
Xalq pedagogikasi
Qo'llanmada xalq pedagogikasi manbalariga kiruvchi xalq og‘zaki ijodi namunalarining, milliy urfodatlar, an’analar, udumlar, xalq o'yinlari va o'yinchoqlari, bayram va marosimlarning tarbiya vositasi sifatidagi o'rni, xalq pedagogikasida oila tarbivasi, yoshlarni tarbiyalashning metod, usul va vositalari, islom dinining odob-axloq. ilm-fan haqidagi ta’limotlari, xalq pedagogikasida xalq amaliy san’ati va hunarmandchiligi, milliy me’morchilik, milliy musiqa, qo'shiqchilik, raqs san’ati va milliy teatrlarning axloqiy tarbiyadagi o'rni. o'zbek xalqining muomala madaniyati, axloqiy me'yorlari, xalq pedagogikasida tabiat va inson munosabatlari, sog'lom turmush tarzi masalalari alohida boblarda o'z aksini topgan.
-
Perspektiva
Perspektiva fani bo'yicha yoziJgan ushbu o'quv qo'llanma pedagogika oliy ta'lim muassasalarining 5140700 — «Tasviriy san'at va muhandislik grafikasi» ta'lim yo'nalislii talabalari uchun mo'ljallangan va sliu yo'nalishning o'quv rejasi hamda fan dasturiga to'Ia mos keladi. O'quv qo'llanmada perspektivaning geometrik apparati, nuqta, to'g'ri chiziq, tekislik, qirrali va aylanish sirtlarining perspektivalarini qurish, perspektiv tasvir yasash usullari, ortogonal, aksonometrik va markaziy proyeksiyalarda soyalar yasaslining nazariy asoslari keltirilgan. Shuningdek,SUV va ko'zgu yuzalarida aks tasvirlar perspektivasini yasash, rassomlarning asarlarini perspektiv jihatdan tahlil qilish va ba'zi rekonstruksiya ishlari bayon etilgan.
-
НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ МИРЗО УЛУГБЕКА В ИСТОРИОГРАФИИ ХХ - НАЧАЛА XXI ВЕКА
История становления и развития мировой науки очень богата и разнообразна. За все время своего развития она находилась в постоянном поступательном движении, совершая его от Запада на Восток и обратно. И если по определенным причинам в одной части света наука временно приостанавливалась в своем движении, то в другой она возрождалась, совершенствовалась и обогащалась новыми открытиями. Подобный путь развития существовал и в области точных наук, в частности астрономии и математике, и какое-то время (IX–XV вв.) с успехом проходил в центрально-азиатском регионе. Среди плеяды ученых Востока, получивших широкую мировую известность, таких как Ахмад ал-Фергани, Мухаммад ал-Хорезми, Беруни, Насириддин Туси, особое место занимает Мирзо Улугбек (Мухаммад Тарагай) (1394–1449) – великий ученый-правитель, астроном, математик, историк, знаток музыки, персидской и арабской поэзии, организатор научной школы, государственный деятель, меценат, прекрасно владевший широкими познаниями в области мусульманского законоведения (фикх), внесший огромный вклад в развитие мировой науки и общечеловеческой цивилизации
-
БУХОРОДАГИ АЙРИМ АВАИЁААР ТАРИХИ
Мангиртин Советлар ҳуни даврида вилоят, шахар. и «Пирилов номи билан» ҳамда динга қарши кураш шори остида турли баҳоналар билан царор ва буйруклар чикарно тонии нерлар давомида възолоб велингни кунгина авли зарони муқаддас вазорлари ва сабрларини ер билан тепиладилар Хал метафлари томонидан верлар давомида бунёдга келтири мужлардаги ажойиб архитектура ёдгорликлари булган Мамбаралар, понадоҳлар, миторлар, 10-15 қаватли пушталар (қабр лар) илици. Агар 20-30 пилларини «инцилобий ру сотии, пролетар маданий курный штори остида бу милир пилотая 402 20-70-80 йилларинг 1 ярмида ҳам Маская, 1960 индларда XIV аср архитектура адгорлиги бўлган Хова Због ибораси 9м даврда Ромстав район партия комит тип биринчи котиби вазифасида тилаган Водийли буйруги билан портлатилди
-
Ijtimoiy psixologiya
Ushbu o‘quv qo‘llanmada shaxs va jamiyat munosabatlariga oid muammolarning boshqa adabiyotlarda yoritilmagan jihatlari kengroq yoritilgan. Har bir bolajak psixologiya va pedagogika yo‘nalishidagi mutaxassis — talabalar uchun bu kabi muammolarga doir bilimlarni chuqur egallash o‘z mutaxassisligini chuqur egallashga xizmat qilibgina qolmay, balki ularning keyingi faoliyatlarida ham o'ziga xos zaruriyat kasb etadi. Ushbu o‘quv qo‘llanmada zamonaviy psixologiyada hozirgi kun uchun dolzarb bo'lgan mavzular imkon doirasida qamrab olingan. Bu mavzularni yoritishda xorij hamda rus psixologiyasi namoyandalarining o‘tkazgan tadqiqotlari va qarashlaridan foydalanilgan.
-
ЛИЗИНГ FOHCH, ТАРИХИ, ХУКУ КИЙ АСОСЛАРИ ВА АМАЛИЁТИ
Лизинг дунёнинг барча мамлакатларида кенг к^ламда кУлланилаётган энг самарали молиявий хизмат турларидан бири \исобланади. Охирги 15 йилда ривожланган мамлакатларда лизинг операцияларининг \ажми 5 марта ошган ва уларнинг 30%дан ортик, инвестицияси лизинг оркали амалга оширилмоада. Бу маълумотлар шуни курсатиб турибдики, лизинг дунёдаги барча мамлакатлар иктисодиётида му^им урин эгаплаган ва бугунги кунда \ам ушбу молиявий муносабатларни ривожлантиришга ало^ида эътибор бериб келинмокда.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ Йигирма томлик Ўн олтинчи том МУҲОҚАМАТ УЛ-ЛУҒАТАЙН МЕЗОН УЛ-АВЗОН ТАРИХИ АНБИЁ ВА ҲУКАМО ТАРИХИ МУЛУКИ АЖАМ АРБАЪИН СИРОЖ УЛ-МУСЛИМИН МУНОЖОТ РИСОЛАИ ТИЙР АНДОХТАН
Яна туркнинг мулоямати табъининг сортдин ортуғлиғига далиле мундин возиҳроқ ва шоҳиде мундин лойиқроқ бўла олурмуким, бу икки тоифанинг йигити ва қариси, балки улуқдин кичик – бориси орасида ихтилот алассавиядур. Ҳар миқдорки, бу бирининг у бири била омизиш ва гуфту-гузори бор, ул бирнинг ҳам бу бир била ҳамонча такаллуму гуфтори бор. Ва сорт орасида аҳли табъ ва дониш зумраи илму зеҳн ва бийниш кўпракдур. Ва турк элида ажлоф ва сода эл сортдин зиёдадур. Аммо туркнинг улуғдин кпчигига дегинча ва навкардин бегига дегинча сорт тилидин баҳраманддурлар, андоқким ўз хирад аҳволига кўра айта олурлар, балки баъзи фасоҳат ва балоғат била ҳам такаллум қилурлар. Ҳатто турк шуаросиким, форсий тил била рангин ашъор ва ширин гуфтор зоҳир қилурлар.