-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Қани мени юлдузим?
Ушбу китоб буржлар дунёсилаги узаро мутаносиблик, муносабатларнинг мувофи!ушги ёки акс жараёнлар Хакида маълумот беради.
-
Агент №13
И наконец в -третьих- это если можно так выразится чисто уголовная тематика то есть книги.
-
Даҳоларни ўзбекчага сўзлатган аллома
Уруш аждарининг ўгли комидан ярадор булса-да омон чиққан навқирон Шоислом «ёнга қолган жон» боис илм олишга киришди.
-
-
Суз изтироблари
Адабиётшунос ва методист олима, педагогика фанлари доктори, проф ессор Маргуба Миркосимованинг “Суз изтироблари” кейинги йилларда чоп этилган адабий-назарий хамда илмий-методик рисолалари хамда маколаларидан таркиб топган сайланма булиб, соха мутахассислари, адабиёт укитувчилари, тадкикотчилар, талабалар эътиборига хавола килинади. Рисола Низомий номидаги ТДПУ илмий кенгаши томонидан нашрга тавсия килинган.
-
Асрга татигулик кун
Азалдан маълумки, меҳнатсеварлик — инсон қадр-қимматини белгиловчи мезонлардан биридир. Шу маънода Эдигей Жонгелдин ёки уни яхши билганларнинг таъбири билан айтганда, Эдигей Бўрон чинакам ҳалол меҳнаткаш.
-
Современный французский детективный роман
Нет в этом романе ни привычного персонажа сыщика- расследователя ни допросов свидетелей.
-
Чингиз Айтматов олами
Бу китоб кўп йиллик ижодий меҳнатнинг маҳсули. Таниқли адабиётшунос олим, ижодкор, таржимон Асил Рашидов эллик йилдан бери Чингиз Айтматов ҳаёти, ижодиётини ўрганиш билан шуғулланади. Уни ҳақли равишда Асил муаллим деб ал- қашади, ҳақли равишда Айтматовнинг ўзбек таржимони деб билишади.
-
Dunyoning ishlari
O‘tkir Hoshimovning “ Dunyoning ishlari” qissasi avtobiografik ruhdagi asarlami eslatadi. Unda yozuvchi urush yillarida kechgan bolaligi orqali o‘z onasining aniq portretini yaratadi. Yozuvchi ushbu asarda pokiza, zahmatkash va mushfiq o‘zbek onalarining qiyofasini chizadi.
-
Abdulla Avloniy
Xalq ma’naviyatini boyitish yo'lida olib borilgan kurashlar, milliy matbuot, adabiyot va teatrning odamlar tafakkurini oshirishdagi ahamiyati haqida asarlarida kuyunib yozgan, bu borada fidoyilik ko‘rsatgan, alaloqibat qatag‘onga uchraganlar haqida so‘z borarkan, Abdulla Qodiriy, Abdurauf Fitrat, Abdulhamid Cho'lpon, Abdulla Avloniy, Mahmudxo‘ ja Behbudiy, Munawar qori Abdurashidxonov, Usmon Nosir, Is’hoqxon Ibrat siymolari ko‘z oldimizda gavdalanadi. Ular o‘z asarlarida ko‘targan muammolar hamon bizning qarshimizda bo‘y ko'rsatib turibdi. Biz hamon «millatni uyg‘otish uyg‘onganlarning vazifasi» degan chorlovga munosib javob qaytarolganimiz yo‘q.Jadid adabiyoti namoyandalari» ruknida tayyorlangan kitoblarimizni o‘qir ekan, kitobxon o'zini shu vatanning ongli fuqarosi, vatani va millati taqdiri uchun mas’ul inson sifatida namoyon qilishga o'zida jur’at topadi.
-
-
Навоийнинг бадиий маҳорати
Маълумки, бадиий адабиётнинг вазифаси жамиятга бадиий шаклда хизмат қилишдан иборатдир. Шунинг учун ҳақиқий шоир ва ёзувчининг асари ғоявий, тарбиявий, маърифий аҳамиятга эга бўлиши билаи бирга бадиий аҳамиятга хам молик бўлиши ке- рак.
-
Dil amri
Atoqli davlat va jamoat arbobi, taniqli adib Sharof Rashidovning «Dil amri» deb atalgan qissasi o‘zbek prozasi uchun tamomila yangi material asosida yozilgan.
-
Баҳром ва гуландом
Шоирнинг асл исми Собир бўлиб, Сайқалий (гўзаллаштирилган, пардозланган каби маъноларни ифодаловчи сайқал сўзидан олинган)унинг адабий тахаллусидир.