-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
СОЛИҚҚА ТОРТИШНИНГ СОДДАЛАШТИРИЛГАН ТАРТИБИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида солиқ сиёсатининг асосий вазифаси бир тарафдан давлат учун, иккинчи тарафдан солиқ тўловчилар учун мақбул бўлган солиққа тортиш вариантларини ишлаб чиқиш ва солиқ амалиётига жорий қилишдан иборатдир. Солиқ соҳасида шундай талабларга жавоб бера оладиган вариантлардан бири бўлиб, солиққа тортишнинг соддалаштирилган тартибини жорий этиш хисобланади.
-
СОЛИҚҚА ТОРТИШ МЕХАНИЗМЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ОРҚАЛИ СОЛИҚ ТИЗИМИ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ
Ҳозирда етакчи халқаро молия институтлари, илмий тадқиқот марказлари ва ривожланган давлатларда солиқ тизимининг асосий бўғини ҳисобланган солиққа тортиш механизмларини такомиллаштириш масалалари, хусусан, солиқ тизими самарадорлигини таъминлаш, бевосита ва билвосита солиқлар нисбатини оптималлаштириш, солиққа тортишнинг мақбул даражасини аниқлаш ва солиқ юкини адолатли тақсимлаш, кичик бизнесни солиққа тортишнинг оптимал вариантларини ишлаб чиқиш, яширин иқтисодиётни солиққа жалб қилиш, шунингдек, солиққа тортишнинг экологик элементларини кучайтириш юзасидан кенг қамровли илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда.
-
СОЛИҚ ЮКИНИНГ МАКРОИҚТИСОДИЙ КЎРСАТКИЧЛАРГА ТАЪСИРИНИ МОДЕЛЛАШТИРИШ ВА ПРОГНОЗЛАШТИРИШ
Жаҳонда бюджет-солиқ сиёсати орқали бозор иктисодиётини тартиблаштириш натижасида аҳоли турмуш фаровонлиги ошиши, макродаражада барқарор иқтисодий ўсиш таъминланмоқда. Бу сиёсат солик юкини тўғри ва аниқ белгилашга асосланади ва унинг макроиқтисодий кўрсаткичларга таъсирини таҳлил қилиш ва истиқболни прогнозлаш иқтисодиёт назарияси ва амалиётида муҳим ўрин тугади ҳамда ундан ривожланган мамлакатларда иқтисодий ўсиш усули сифатида фойдаланилади. Солиқ юкининг макроиқтисодий кўрсаткичларга таъсирини сифат ва микдор нуқтаи назаридан таҳлил қилиш мамлакатнинг ижтимоий- иқтисодий ривожланиш истиқболларини белгилаш, аҳолининг моддий фаровонлигини узлуксиз оширишга қаратилган вазифалар доирасида ишлаб чиқилувчи стратегиялар ҳамда амалга ошириладиган ислоҳотлар самарадорлигини таъминлаш мумкин бўлади. Бу эса мавзунинг долзарблигини белгилайди.
-
XУДУД-УЛ-ОЛАМ
Номи пурраи асаре, ки дар таърихи беш аз садсолаи илм бо номи «Њудуд-ул-олам» машњур аст, «Њудуд-ул-олам мина-лМашриќ ила-л-Маѓриб» буда, муаллифаш маълум нест. Профессор В.Ф.Минорский бо зикри силсилаи далелњо њадс мезанад, ки шояд он ба ќалами Ибни Фариѓун мансуб бошад. Рисолаи мазкур, ки ањли илм аз он танњо дар охири садаи XIX огоњї пайдо карданд, мансуб ба даврони Сомониён буда, соли 372 њ. /982-983 м. таълиф гардидааст ва муаллиф онро ба амири Гўзгон ё Гўзгонон Абулњорис Муњаммад ибни Ањмад эњдо намудааст.
-
Prismatic Jane Eyre Close-Reading a World Novel Across Languages
This work is licensed under an Attribution-NonCommercial 4.0 International (CC BY-NC 4.0). This license allows you to share, copy, distribute and transmit the text; to adapt the text for non-commercial purposes of the text providing attribution is made to the authors (but not in any way that suggests that they endorse you or your use of the work)
-
ФАРҲАНГИ ЗАБОНИ ТОҶИКИ
Яке аз мухимтарин соҳаҳон маданияти имрӯзаи точик омухтани мероси адабин гузаштагон аст, ки доираи васен хомандагон, донишҷуён, муаллимон, нависанда ва оли мокро то рафт бештар ҷалб менамояд. Нашри осори намояндагони барҷастаи адабиёти клас сикии форс-тоҷик сол ба сол меафзояд. Вале мавчуд ва дастрас кабудани фарҳангҳое, ки ба талаботи хонан дагони имрўзаи тоҷик чавоб дода тавонанд, дуруст ва саҳеҳтар фахмидани ин осорро дар басо мавридҳо душ вор мегардонад. Ин талабро ба назар гирифта Институти забон ва адабиёти ба коми Рудакии Академияи фанҳои Точикие- тон ба тартиб додани фарханге шуруъ намуд, ки дар асоси матку мисолҳон мунтахаб из адабиёти асри Хто ибтидои асри ХХ нархи луғот ва ибороти баъзе осори мухимын бадей ва илмиро дар бар мегирад.
-
-
World Oral Literature Series: Volume 2 Oral Literature in the Digital Age: Archiving Orality and Connecting with Communities
This license allows you to share, copy, distribute and transmit the work; to adapt the work and to make commercial use of the work. The work must be attributed to the respective authors (but not in any way that suggests that they endorse you or your use of the work).
-
0 ‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi
Konstitutsiya - davlatning Asosiy qonuni. U davlat tuzilishini, hokimiyat va boshqaruv organlari tizimini, ularning vakolati hamda shakllantirilish tartibi, saylov tizimi,fuqarolarning huquq va erkinliklari, jamiyat va shaxsning o`zaro munosabatlarini bekgilab beradi
-
Феноменал хотира
Мактаб ўқувчилари, айниқса, абитуриент ва талабалар ушбу китобдан жуда қимматли маълумотлар ҳамда тавсиялар олишлари мумкин
-
TALES OF TIMES NOW PAST Sixty-Two Stories from a Medieval Japanese Collection
This translation had its source in a suggestion made byDouglas E. Mills, to whom my debt remains kagiri nashi (touse a favorite expression of the Konjaku compiler). Otherswhose names appeared in the Acknowledgments to the orig-inal edition were Zelda
-
Narrating Nonhuman Spaces Form, Story, and Experience Beyond Anthropocentrism
Early drafts of the chapters in this collection were presented at a work-shop hosted by Ghent University in December 2017. The setting was the De Krook library, which provided an appropriately captivating space for our discussions. The workshop was funded by the European Research Council under the European Union’s Horizon 2020 research and innovation pro-gram (grant agreement no.
-
Тошкент тарихи
Китоб тарихий манбаларни, сўнгги йиллардаги археологик кашфиётларни, шунингдек, Республикамизнинг Мустақиллик йилларида эришган ютуқларини ҳар томонлама ўрганиш асосида ёзилган.
-
Ўртаосиёлик географ ва сайёҳлар
Ўрта Осиё — ер юзинйнг энг қадимий сиёсий, иқтисодий ва маданий марказларидан биридир. Ўртаосиёликлар дунё тарихига, кишилик маданиятига улуғ ҳисса қўшган, сўнмас ёдгорликлар яратган халқлардандир. Бу меросимизнинг бир қисми табииёт фанлари, хусусан география соҳасида бўлиб, тилга олиш, ўрганиш, тарғиб қилиш ва фахрланишга арзигуликдир. Афсуски, илмий меросимизни текширишда кўпгина қийинчиликлар учрайди.
-
СОЛИҚ ТУШУМЛАРИНИ ПРОГНОЗ ҚИЛИШ МЕТОДОЛОГИЯСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Ҳозирги вақтда жаҳонда солиқ тушумларини прогноз қилиш методологиясини такомиллаштириш борасида кўп боскичли бюджетларга солиқ тушумларининг келиб тушиш жараёнларини прогнозлаш, бюджет харажатлари даражаси ва ҳолатини прогнозлашда математик-статистик ёндашувларни такомиллаштириш, тараққиётнинг турли даражасидаги давлатларда солиқ сиёсатининг самарадорлиги таҳлили, солиқлар бўйича солиқ ставкаларини ўзгартириш орқали бюджет тақчиллигини бошқариш сингари илмий-тадқиқот йўналишларига катта эътибор қаратилмоқда.
-
Опыт интродукции древесных растений в Южный Узбекистан
В книге обобщены итоги интродукции древсных растений в Южный Узбекистан за 120-летний период.