-
-
-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
Musculoskeletal Assessment
A Research-Based Practical Guide and in doing so emphasize some of the more significant new features of the fourth edition. Upon turning the pages, you will now see a full color textbook to enhance ease of use and learning with over 1,000 color photographs and illustrations.
-
Вращательно-ударное бурение геологоразведочных скважин
Рассмотрено современное состояние техники и технологии вращательно ударного бурения и пути повышения его эффективности. Проанализирован процесс бурения с наложением ударных импульсов. Даны рекомендации по рациональным параметрам режима бурения для различных пород. Предложена методика оптимизации процесса бурения. Изложены вопросы искривления стволов скважин и технологии отбора керна. Приведена технико-экономическая эффективность вращательно-ударного бурения для различных режимов. В заключение изложены основные направления и перспективы развития вращательно-ударного бурения.
-
Tabiatshunoslikni o‘qitish metodikasi
Ushbu o‘quv qo‘llanmada tabiatshunoslikni o‘qitish metodikasi fanining asosiy mazmuni bayon qilingan bo‘lib, unda bu fanning nazariy asoslari, o‘qitish metodlari va shakllari, nazariyaning amaliyot bilan bog‘liqligi ko'rsatib berilgan. Наг bir mavzu so‘nggida berilgan muammoli masala, topshiriq va savollar talabalarda bilim va o‘quv ko‘nikmalarini shakllantirib, mavzulami chuqur o‘zIashtirishiga inkon beradi.
-
Учебное пособие по фармакологии
В пособии на современном уровне изложены принципы классификации химиотерапевтических средств, общая и частная характеристика химиотерапевтических препаратов, а также способов их назначения, указаны основные лекарственные формы и лозы.
-
Marksheyderlik ishi
Ushbu o‘quv qo'llanma 5311600-“Konchilik ishi” ta’lim yo‘nalishi talabalari uchun mo`ljallangan bo'lib, unda “Marksheyderlik ishi” fani to‘g'risida umumiy ma’lumotlar, uning rivojlanish tarixi, foydali qazilma konlarini qazishni hamma bosqichlarida bajariladigan marksheyderlik ishlari ta’minoti, shuningdek, tog' jinslarining siljishi va deformatsiyasi haqida ma’lumotlar keltirilgan.
-
Швейные машины. Иллюстрированное пособие
Приведены краткие технические характеристики швейного оборудования, схемы машин и их механизмов, циклограммы работы машин. Указаны места наибольшего износа деталей и узлов и возникающие из-за этого неполадки. Описаны правила установки механизмов, их регулировка, способы устранения неполадок и схемы мест смазки. Для учащихся профессионально-технических училищ.
-
Оптимизация управления температурными режимами обработки швейных изделий
Книга посвящена вопросам расчета оптимальных автоматических систем регулирования технологических параметров, в частности температуры, использованием для решения поставленных задач ЭВМ различных, а также моделирующих устройств. Ставятся вопросы создания оптимальных автоматических систем управления процессами ВТО, температурным режимом, на который накладываются жесткие ограничения. Книга предназначена для инженерно-технических работников швейной промышленности.
-
Химия табака и махорки
Основной задачей изучения химического состава табака и махорки является установление связи между их химическим составом, вкусовыми и курительными свойствами. Однако производственное использование табака и особенно Махорки не ограничивается выработкой из них только курительных продуктов.
-
Лабораторный практикум по технологии и оборудованию круглотрикотажного производства
Содержит 40 лабораторных и практических работ, построенных в соответствии с программой курса "Технология и оборудование круглотрикотажного производства". Для учащихся техникумов легкой промышленности.
-
Ǵalaba xabar qurallarınıń rawajlanıwınıń áhmiyetli máseleleri
Bul toplamaǵa jurnalistika tarawında ilimiy-izertlew jumısların alıp barıp atırǵan izertlewshilerdıń, sonday-aq, bul tarawlarda basqa da izleniwshi-izertlewshilerdıń ilimiy miynetleri kirgizilgen.
-
Қадимги Ўрта Осиё шаҳарлари тарихи
Урта Осиё урбанизацияси асрлар давомида жаҳон цивилизацияси тараққиётида муҳим аҳамиятга эга бўлиб келган. Қадимги дунёнинг машҳур шаҳарсозлик маданияти марказлари қатори Ўрта Осиё қадимий шаҳарлари ҳам жаҳон маданий, иқтисодий ва сиёсий марказлар билан узвий алоқада ўзига хос йўналишда тараққий этди. Республикамизда тараққий этган утрок деҳқончилик маданияти, илк шаҳарсозлик ва давлатчилик жараёнлари нафақат Урта Осиё, балки кадимги Шарқ цивилизациясининг ҳам марказий бўғинини ташкил этган. Бинобарин, Турон Мовароуннаҳр жаҳон цивилизацияси ўчоғларидан бири ҳисобланиб, бу ҳудудларда энг қадимги Даврлардан бошлаб турли муҳим тарихий-маданий жараенлар бўлиб ўтган. Қадимги даврлардан бошлаб бу минтақа қулай географик жойлашувга эга бўлиб Шарқ ва Ғарб мамлакатларини бир бирига боғлаб турган. Айнан мана шу муҳим омил, яъни, воҳаларда деҳқончилик ривожланиши учун қулай шароит дунё тарихидаги дастлабки деҳқончилик ўчоқлари бўлган Олд Осиё ва Эрон билан қадимий узвий алоқаларга асос бўлди.
-
ҚАДИМГИ ЎЗБЕКИСТОН ИЛК ЁЗМА МАНБАЛАРДА
Ҳозирги кунда Узбекистоннинг ўтмиш тарихини му- каммал ўрганишга бўлган қизиқиш ошиб бормоқда. Қа- димги тарихнинг ёритилиш жараёни ўтмиш манбалари, археологияга оид ашёлар ва ёзма маълумотлар билан узвий боғланади. Археологияга оид топилмалар моддий манбалар. - ибтидоий маконлар, қишлоқ ва шаҳар харобалари ўлка- мизнинг турли жойларида чуқур ўрганилган. Юртимиз кадимги тарихини ёритиш жараёнига пойдевор солган «Авесто» китоблари, Геродот ва Ктесий маълумотлари, Беруний, Наршахий, Ибн Ҳавқал, Сомоний, Абдураззоқ Самарқандий ва Клавихо асарлари, бошқа муаллифлар изланишлари катта рўйхатни ташкил қилади, ХІХ-ХХ аср бошларида ҳам бир қатор буюк тарихчилар, шарқ- шунослар Марказий Осиё халқлари тарихи ва мадания- тини чуқур ўрганишга катта ҳисса қўшдилар. ХХ асрда жуда кўплаб қадимшунос олимларнинг Марказий Осиё- даги изланишлари
-
ҚАДИМГИ ДУНЁ ТАРИХИ
Ибтидоий ж ам ият гарихи нимадан бахс этади ва унинг а^амияти. Инсоният тарихи изчиллик билан бирининг урници иккинчиси олиб борадиган бешта ижтимоий-щтисодий формацияга: ибтидоий жамоа формацияси, цулдорлик формацияси, феодализм формацияси, капитализм формацияси, коммунизм формациясигя булинган. Ибтидоий жамият тарихи одамзоднинг пайдо булинЫдан то давлатнинг ташкил топишигача булган даврни ^амраб оладиган биринчи формациянинг вужудга келиши, равнац топиши!ва емирилиши процессини урганади. Марксча-ленинча назария ибтидоий жамоа тузуми тарихинм урганиш учун илмий асосдир.
-
Кўҳна тарихнинг узоқ асрларига назар ташласак, ўтмишда
Кўҳна тарихнинг узоқ асрларига назар ташласак, ўтмишда деҳқончилик ва ҳунармандчилик маданияти билан оламга донг таратган Самарқанд ўзининг мураккаб ва мазмундор тарихи билан кўз ўнгимизда гавдаланади. Бу шаҳар ўзининг илғор ўтроқ маданияти, хилма-хил ҳунармандчилиги, фан ва санъати билан шуҳрат қозонган. Бинобарин, шаҳарнинг қадимги тарихий ёдгорликлари бўлмиш гўзал Гўри-амир, муҳташам Улуғбек, Шердор, Тиллакори мадрасалари, маҳобатли Биби-хоним масжиди, муаззам Улуғбек расадхонаси, сокин Шоҳи-Зинда ансамбли мақбаралари жаҳон маданияти хазинасининг дурдоналари ҳисобланади. Булар қаторига ҳақли суратда Ўрта Осиё халқларининг тарихи ва маданияти ҳақида билимларимизни ошириб бораётган, Самарқанд тарихининг тикланишига имкон берадиган, яқин келажакда «Зангори осмон остидаги очиқ музейга» айлантириладиган Афросиёб ёдгорлигини ҳам киритиш керак.
-
Кухна ХАРОБАЛАР СИРИ
Қадимги Хоразм. Бир неча минг йиллар давомида ўз қудрати ва тугалмас ажойиб воқеалар бойлиги билан тарих саҳифаларини тўлдирган афсонавий ўлка. Турли ирқдаги )беҳисоб сайёҳ ва мисеионерлар, олимлар ва ёзувчилар, шоир ва достончилар бу гўзал ва <бой ўлканинг узоқ ўтмишини, иқтисодий ва ижтимоий тузумини, моддий ва маънавий ҳаётини, маиший турмушини асрлар сари ўз замонасининг гояларига асосланиб тушунишга ва таърифлашга интили'б келганлар.
-
Математикаи олй
Китоби мазкур ба асосҳои математикан олӣ бахшида шудааст. Дар китоб маводи назариявӣ мухтасар баён шуда, бештар ба татбики мафҳумҳон буне дии математика ба халли масъалахои амалӣ ахамият дода шудааст. Дар охири хар як боб мисолу масъалаҳо барои машгулятҳои амалӣ оварда шудаанд. Китоб дар заминаи лексияхое, ки муаллиф дар солҳои тӯлони дар макотиби олии кишвар хондааст, омода гаштаст Барон донишчуёни ихтисосхон факултети фармасевти, тибби, факултетҳои табиатшиносӣ ва шахсоне, ки хоҳиши худомӯзӣ доранд