-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Дилдаги дур иккинчи нашр
Дил покланмагунча инсоннинг тили, кули, йўли покланмайди. Одамзодни минг кўйга соладиган, умрига минг бир фасл олиб кирадиган бу кўнгилдир, бу кўнгил! Кўнгилда гох имон чакириқлари жаранглаб, гоҳида эса шайтон вас-васалари жунбуш уради. Хамма ran ўша икки овозни хушёр эшитишда! Яхшисидан ёмонини ажрата билишда!
-
ЯССАВИЙ “ФАКРНОМА”СИ
Professor Abdurahmon Go'zal 1942 yil Antalyada tavallud topgan. Avstriyaning Vena universiteti adabiyot fakultetida tahsil olib, 1973 yil “Bektoshiylik an’anasida hazrati Alining o‘mi” mavzusida doktorlik dissertatsiyasini himoya qilgan. 1974 yil vatanga qaytib Hojattepa universiteti ijtimoiy va idoraviy fanlar fakultetining turk tili va adabiyoti bo'limida xizmatga boshlagan. 1980 yil dotsent, besh yil о‘tib esa professor unvonini olgan. O‘sha yil G ‘oziy universiteti pedagogika fakulteti turk tili va adabiyoti bo'limiga boshliq etib tayinlangan. Milliy ta’lim vazirligining ta’lim tarbiya kengashi a’zosi, Chanoqqal ’a 18 mart universiteti rektori hamda shimoliy Qibrisdagi Girne Amerikan universiteti pedagogika fakulteti katta o'qituvchisi bo'lib ishlagan A.Go‘zal ayni paytda G'oziy universiteti qoshida Turk madaniyati va Hoji Bektosh Valiy tadqiqot markaziga va turk lilini o'qitish bo‘limiga asos solgan.
-
Шукур Холмирзаев. Танланган асарлар: Хикоялар
XX аср узбек миллий адабиётини Шукур Х олмирзаев иж оди- сиз тасаввур килиш кийин. Узбекистан халк ёзувчиси Шукур Холмирзаев 45 йиллик ижодий фаолиятида яратган хикоялари узбек насрининг дурдоналари кдторидан урин олган. М ашхур адиб хикоячилигимизда узига хос мактаб яратди. Шу билан бирга катта адибни китобхонлар романнавис, диссанавис, публицист, драматург, адабиётшунос сифатида хам яхши билиш ади. Ушбу “Танланган асарлар” китобида Шукур Х олмирзаевнинг кунгил мулкимизнинг туридан урин олган энг сэра хикоялари ж ам лан- ди. Адиб таваллудининг 80 йиллиги нишонланаётган уш бу кун- ларда узбек удувчиси учун бундан ортид совга булмаслиги ш ак- шубхас
-
Чулпон, Абдулхамид Асарлар. 4 жилдлик. Драммалар, таржималар 3-жилд.
Чулпон -куп асрлик узбек адабиёти тараккиётига улкан хисса кушган ижодкорлардан бири. У киска умр курганига карамай, адабиёт ва санъатнинг турли соҳаларида самарали ижод килиб, катта адабий мерос колдирди. Чулпон драмматик асарларининг ушбу энг тулик нашри китобхонларга манзур булади деб уйлаймиз.
-
Гулом, Хамид Танланган асарлар.
Узбекистан халк ёзувчиси, Узбекистон Республикаси санъат арбо- би Хамид Гулом нафакат сермазмун, юксак бадииятли насрий асарлари, шеър ва достонлари, ажойиб публицистик мадолалари, таржималари би- лан, узига хос, турфа инсоний фазилатлари билан хам аксари ижод ахди жамоаси, сон-саноксиз китобхонлар ардогида эди. У миллий адабиётимиз равнади йулида тиник тулдин булиб, замзамали чашма янглиг дайнаб- тошарди. Элимизнинг ардодли ва атокди адибининг “Машъал”, “Бинафша атри", “Тошкентликлар”, “Мангулик” каби салмокди романлари, куплаб шеърий тупламлари ва хикоялари, садна асарлари халдимизнинг маъна- вий мулкига айланган. Адибнинг датор сэра асарлари жамланган ушбу китоб Хамид Гулом та- валлудининг юз йиллигига муносиб тухфа булади, деб умид диламиз.
-
Худойбердиева, Халима Танланган асарлар.
Ушбу китобда Узбекистан халк шоири, бир умр ёниб куйлаган оташна- фас шоирамиз Халима Худойбердиева шеъриятининг энг сэра намунала- ри бир мудова остида жамланди. Ушбу мажмуа шеърият мухлисларининг кунгил китоби булиши хеч шубхасиздир.
-
Уткир Хошимов. Танланган асарлар: (Киссалар, роман, хикоялар, уйлар, пьеса)
Халкимизнинг севимли адиби, Узбекистан халк, ёзувчиси Уткир Хошимов таваллудининг 80 йиллиги муносабати билан Сиз мухтарам китобхонларга такдим этилаётган ушбу китобда ижодкорнинг сэра асарларидан намуналар жамланган.
-
УСТОЗЛАР САФДОШЛАР ИЗДОШЛАР
Тупламдаги ма/рлаларда бир цатор мархум фольклоршунос-ларнинг х.аёти ва илмий фаолияти ёритилган. Шунингдек, сафдошлар цамда издошларга багишланган мацолалар урин олган. Унга у ёки бу даражада фольклоршунослик билан бокли^ булган айрим тилшунослар, адабиётизунослар тугрисидаги мацолалар цам киритилди. Уларнинг %ар бири портрет-ма^ола характери-га зга булиб, яхлит олганда, узбек фольклоршунослигини фан-нинг янги соцаси сифатида шаклланииии ва унинг XXI асрдаги тара^иёти тугрисида муайян бир тасаввур бера олади. Туплам адабиётшунос, фольклоршунос, олийукуе юртлари-нинг талабалари х,амда укутувчилари ва халк, ижоди билан ци-зтувчи кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
УСМОН АЗИМ. ТАНЛАНГАН АСАРЛАР. Назм Hacp Драматургия
Мазкур нашр Узбекистан халк, шоири Усмон Азии кутлуг 70 ёшга тулгани муносабати билан етук ижодкорнинг энг сэра асарлари бир китоб катида укувчиларга такдим этилди.
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. СОХИБКИРОН Достонлар. 8-жилд
Узбек халк огзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу нашр Узбекистан Республикаси Вазирлар Маукамасининг 1998 йил 18 январдаги "Алпомиш” достони яратилганлигининг 1000 йиллигини нишонлаш тугрисида ”ги 17-сонли царорининг 7-банди уамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон царори билан тасдикуганган "2010 -2020 йилларга мулжалланган номоддий маданий мерос объектларини мууофаза к,илиш, асраш, таргиб цилиш ва улардан фойдаланши Давлат дастури”нинг 10-банди ижросини таъминлаш макрадида УзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган "Узбек халк, ижоди ёдгорликлари ” 100 жилдлигини нашрга тайёрлаш ва уни текстологии урганишмасалалари ” номли фундаментал илмийлойща асосида тайёрланди.
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. ЮСУФ БИЛАН АХМАД Достон Мухаммадкул Жонмурод угли Пулкан ва Фозил Йулдош угли варианти.2-жилд
Узбек халк, огзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу натр Узбекистан Республикаси Вазирлар Маукамасининг 1998 йил 13 январдаги "Алпомиш” достони яратилганлигининг 1000 йиллигини ншионлаш тугрисида ”ги 17-сонли царорининг 7-банди уамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон кррори билан тасдшршнган "2010 -2020 йилларга мулжалланган помоддий маданий мерос объектларини мууофаза цилиш, асраш, таргиб крлиш ва улардан фойдаланиш Давлат дастури"нинг 10-банди ижросини таъминлаш максадида УзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган "Узбек халк, ижоди ёдгорликлари” 100 жилдлигини иашрга тайёрлаш ва уни текстология урганиш масалалари " номли фундаментал ил.иий лойиуа асосида тайёрланди.
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. АЛПОМИШ Достон (Зохир Кучкор угли варианти) 20-жилд
Узбек халк, огзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу нагар Узбекистан Республикаси Вазирлар Маукамасининг 1998 йил 13 январдаги “Алпомиги” достони яратилганлигининг 1000 ииллигини нишонлаш тугрисида ”ги 17-сонли уарорининг 7-банди уамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон уарори билан тасдшрганган "2010 -2020 йилларга мулжалланган номоддий маданий мерос объектларини мууофаза цилиги, асраги, таргиб цилиги ва улардан фойдаланиги Давлат дастури ”нинг 10-банди ижросини таъминлаги маусадида УзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган Узбек халк, ижоди ёдгорликлари" 100 жилдлигини нашрга тайёрлаш ва уни текстологииурганиш масалалари ” номли фундаментал илмий лойиуа асосида тайёрланди.
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. СУМБУЛ КУШ (сехрли эртаклар) .19-жилд
Узбек халк, огзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу натр Узбекистан Республикаси Вазирлар Маукамасининг 1998 йил 13 январдаги "Алпомиш” достони яратилганлигининг 1000 йиллигини ншионлаш тугрисида ”ги 17-сонли царорининг 7-банди уамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон кррори билан тасдшршнган "2010 -2020 йилларга мулжалланган помоддий маданий мерос объектларини мууофаза цилиш, асраш, таргиб крлиш ва улардан фойдаланиш Давлат дастури"нинг 10-банди ижросини таъминлаш максадида УзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган "Узбек халк, ижоди ёдгорликлари” 100 жилдлигини иашрга тайёрлаш ва уни текстология урганиш масалалари " номли фундаментал ил.иий лойиуа асосида тайёрланди.
-
УЗБЕК ХАЛК ИЖОДИ ЁДГОРЛИКЛАРИ 100 жилдлик. ТИРНОГИ ТИЛЛА КИЗ (узбек халк эртаклари) 18-жилд
Узбек халу огзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу нашр Узбекистан Республикаси Президенты Ш.Мирзиёев-нинг 2019 йил 14 майдаги ПК,-4320 сонли "Бахитчилик санъатини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида”ги царорининг ижросини таъминлаш мацсадида УзР ФА Узбек тили, адабиёти ва фольклора институтида тайёрланди.
-
Мартин Иден
«Камолот кутубхонаси» рукнида чоп этилаётган Жек Лондоннинг «Мартин Иден» романи кўпчиликнинг талаб ва истаклари асосида нашрга тайёрланди. Уни муаллифнинг ўзига хос автобиографик асари дейиш мумкин. Чунки Ж.Лондоннинг ўзи ҳам асар қаҳрамони каби қашшоқ оиладан чиққан ва ўзининг саъй-ҳаракатлари ҳамда ирода кучи билан адабиёт оламида довруғ қозонди.
-
Ойдин водий
Америкалик машҳур ёзувчи Жек Лондон (1876–1916) оз фурсатли ёзувчилик фаолияти давомида қирққа яқин ажойиб асарлар яратишга мушарраф бўлган.Бошланғич мактабни тугатган 14 ёшли Жек консерва фабрикасига ишчи бўлиб ёлланган. 1893 йилда илк бор у Япония соҳилларига денгиз сафарига оддий матрос бўлиб борган. 1894 йилда ишсизларнинг Вашингтонга кўчишида қатнашган, дайдиларча ҳаёт тарзи учун қамоққа олинган, сиёсий ҳаракатларга қўшилган. Кейинрок Калифорния университетига ўқишга киради ва кўп ўтмай ўқишни ташлаб кетишга мажбур бўлади.