-
-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Разговорный английский язык в бытовых и деловых ситуациях
Увлекательный краткий учебный курс для широкого круга владеющих основами английского языка — студентов, старшеклассников школ, лицеев, гимназий. Практически полезен для деловых людей, выезжающих за границу, туристов.
-
Oziq-ovqat xavfsizligini ta'minlashda degradatsiyaga uchragan tuproqlarning integrallashgan boshqaruvi va melioratsiyasi: yangi yondashuvlar va innovatsion yechimlar
Mirzo Ulug'bek nomidagi O'zbekiston Milliy universiteti 105 yilligiga bag'ishlanadi
-
Деҳқончилик ва ўсимликшунослик
Ушбу маъруза матнлари "Агрономия" таълим йўналишидан бошқа барча қишлоқ хўжалигига оид бакалавриант таълим йўналишлари талабалари учун режалаштирилган.
-
-
Вычислительная техника в автоматизированных системах контроля и управления
В сборнике публикуются работы ведущих вузов страны в области теории, проектирования и применения средств вычислительной техники в автоматизированных системах контроля и управления.
-
Oиланинг долзарб муаммолари.
Туплам оила ва никох муаммолари билан шугулланаётган мутахассислари ёш изланувчи ва аспирантлар, магистрантлар хамда махаллалар кошида фаолият юритаётган диний маърифат ва маънавий-ахлокий масалалар буйича маслахатчиларга мулжалланган.
-
Вычислительная техника социалистических стран
Международный сборник освещает вопросы исследований, разработки, применения опыта эксплуатации технических и программных средств вычислительной техники, создаваемых в соответствии с Соглашением о сотрудничестве в области вычислительной техники между социалистическими странами: НРБ, ВНР, ГДР, ПНР, Республикой Куба.
-
-
ФАЛСАФА
Мана, сиз фалсафа фанини урганишга киришдингиз. «Бу к;андай фан?», «Уни нима учун Урганиш лозим?» деган саволлар билан китобни очдингиз. Хакикатан хам, фалсафа кандай фан? Келин г, биргаликда бу саволга жавоб топишга харакат килайлик. И нсон бор экан, олам ва одам нима, улар кандай пайдо булган, вокелик крндай конуниятлар асосида яшайди, Узгаради ва тараккий этади, умрнинг мазмуни нимадан иборат, авлодлар ортидан авлодлар келиб-кетаверишида кандай маъно бор каби масалалар барчани уйлантиради. Эхгимол, узингиз хам шу си нгари бир-биридан мураккаб саволларга жавоб топа олмай кийналгандирсиз?
-
Этика Ахлоқшунослик
Ахлоқшунослик фалсафий фан бўлиб'у фалсафий фикр тараққиёт жараёнида шаклланиб эрамиздан авв)DQ асрда қадимги Юнонистонда алоҳида илм соҳаси сифатида ундан ажралиб чиқади) Бу даврда Юнонистонда жамиятни идора қилиш' ижтимоий муносабатларни тартибга солиш ўз ечимини талаб қилувчи долзарб масалалар тарзида кун тартибига қўйила бошлади) Шу вақтга қадар фалсафанинг олам ва одам муаммоси умумий тарзда талқин қилиб келинган бўлса' бу даврга келиб мазкур муаммо конкрет йўналишда—жамият ва шахс муносабатлар бирлигида талқин қилишни тақозо эта бошлайди) Ушбу заруриятни теран англаб етган мутафаккирлардан бири Арастудирки' у ахлоқни ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи' уйғунлаштирувчи энг муҳим омил деб ҳисоблайди) Ва ана шу масала тадқиқи билан махсус шуғулланувчи илм соҳаси зарур деган фикрга келади' ҳамда униэтика#юнон еtкоn(хулқ$деб номлайди)
-
Фалсафа
Башарият милодий XX аср билан хайрлашиб, учинчи минг йилликка қадам қўймоқда. Èíñîíèÿò бугунги кунга келиб, ижтимоий ҳаётнинг барча соҳаларида улкан ютуқларга эришди. Фан ва техника, маданият ва маориф беқиёс ривожланди. Одамзод ўзининг ақл-заковати ва меҳнати билан жуда кўп янгиликлар яратди. Дунёнинг кўплаб сир-асрори кашф этилди, буюк ихтиролар қилинди. Маънавий бойликлар орасида фалсафа илмида тўпланган ҳикматлар хазинаси энг муҳим ўрин тутади. Ҳар бир даврнинг буюк донишмандлари бўлади. Улар ўз юрти ва халқининг тафаккури, руҳияти ҳамда орзуинтилишларини фалсафий таълимотларида, муайян даражада, ифода этганлар, жамият фаровонлиги ва миллат равнақи учун хизмат қиладиган юксак ғояларни ўртага ташлаганлар. Õалқни буюк мақсадлар сари етакловчи байроқ сифатида намоён бўладиган бу ғояларнинг муайян давр мафкурасига айланишида фалсафий билимлар катта аҳамият касб этади.
-
БОТАНИКА
Тирик организмлар - табиатнинг таркибий исми б либ, теварак атроф му ит билан чамбарчас бо ланган ва зини яшаш учун барча зарур шароитни шу табиатдан олади. Дастлабки тирик моддалар заррачалардан осил б лган симлик ва айвонлар кейинчалик турли яшаш шароитига тушиб унга мослашган, натижада згарган ва тузилиши мураккаблашиб борган. Уларда янги белгилар шаклланиб борган. Шу белгиларга к ра хозир симликлар олами айвонот оламидан кескин фар илади. Масалан: умурт али айвонлар билан гулли симликлар ва бош алар. Биро , xужайра нихоятда мураккаб биологик асос б лгани учун дастлабки тирик моддалардан, хатто энг содда тузилган бир ужайрали организмгача бир неча юз миллионлаб йил давом этадиган узо эволюцион ривожланиш процессида осил б лган.
-
Hayvonlar biokimyosi
Hayvonlar biokimyosi fani hayvonlar organizmining biokimyoviy tarkibini, hayvonlar organizmida boradigan biologik jarayonlarni amalga oshirilishini, unda kechadigan biokimyoviy o’zgarishlarni o’rganadi. Bu fan veterinariya mutaxassislarini tayyorlash jarayonida nazariy va amaliy jihatdan hamda umumbiologik nuqtai nazardan poydevor bo’lib hisoblanib, unga xos qonuniyatlarni bilmasdan, hozirgi davr talablariga va zamon kutayotgan chorvachilik masalalariga javob bera oladigan mutaxassis tayyorlashi mushkul. Shakllantiruvchi fanlar mohiyatini chuqur tushunishda, ularni tahlil qilishda ham hayvonlar biokimyosi fanining tutgan o’rni salmoqlidir.
-
DORIVOR O’SIMLIKLAR GENETIKASI VA SELEKSIYASI
Irsiyat – tirik оrganizmlarning o’z bеlgi va хususiyatlarini avlоddan-avlоdga bеrish хоssasidir. Irsiyat tufayli оta-оna оrganizmlarining bеlgi va хususiyatlari nasldan naslga o’tadi va avlоdlar оrasida uzluksizlik ta’minlanadi. Irsiyatsiz hayotni tasavvur qilib bo’lmaydi. Yuqоri taraqqiy etgan оrganizmlar bitta urug’langan tuхum hujayrasidan rivоjlanadi. Bu bоshlang’ich hujayra prоtоplazma va yadrоdan ibоrat bo’lib, kеlajak оrganizmning birоr bеlgisiga ega bo’lmaydi. Оdamdan har dоim оdam bоlalari, mushukdan mushuk bоlalari, shuningdеk bug’dоydan bug’dоy paydо bo’lishini hamma biladi
-
Dehqonchilik va melioratsiya fanining dehqonchilik qismi bo'yicha.
Ushbu ma'ruzalar matni to'plami 5410500- ''Qishloq xo'jalik mahsulotlarini saqlash va dastlabki ishlash texnologiyasi'' bakalavriat yo'nalishi uhun O'zbekiston Respublikasi OO'MT Vazirligi tomonidan tasdiqlangan o'quv dasturi asosida tuzulgan bo'lib,unda asosiy e'tibor Qishloq xo'jalik mahsulotlarini saqlash va dastlabki ishlash texnologiyasi yo'nalishi xususiyatlarini hisobga olgan holda mintaqadagi mavjud suv xo'jaligi muammolari,tuproq va o'simliklarning suv rejimi va uni boshqarish ekinlarni sug'orish tizimlari va ulardan foydalanishni yaxshilash masalalariga qaratilgan.
-
СТАТИСТИКА
Бозор шароити ўқув юртлари фаолиятига жиддий таъсир қилмокда, яъни у ўқув юртлари билан мутахассислардан фойдаланувчи ўртасидаги янги иқтисодий муносабатларни тушуниб етишни ҳамда уларни жорий этишни тақозо этади. Шу билан бирга тайёрланаётган мутахассисларнинг касб тайёргарлигига, ишчанлиги ҳамда тадбиркорлигига бўлган талаблар кескин ортмоқда. Бундай шароитда бўлажак олий маълумотли иқтисодчи мутахассислар олдида бир қатор талаблар туради.