-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Мафия сардори 1 китоб.
Кўш қаватли кўркам иморат. Ҳовлиси анча кенг, майса экилган. Ўртада фаввора отилиб турибди. Содиқ ҳалгинчак ўриндиқда ўтирганча тебранар, қўшиқ хиргойи қиларди. У ўзида йўқ хурсанд эди. Битта "операция"дан саккиз минг "кук"ида фойда қилса, қувонмай бўладими? Россия- дан молни вақтида олиб келганини қаранг. Айни тақчил бўлиб турган экан. Бир зумда мижозлари талаб кетишди. "Эсиз, - деди шунда у, кўпроқ олиб келмаган эканман. Пулга кўмилиб қолардим. Шошилинч яна боришим керак. Бир йўла уч-тўрт вагон олиб келаман". У мана шу хаёллар гирдобида уйига келди-ю, нимагадир ишчанлик кайфияти йўқолди. Дам олгиси келди. Хотинига ош дамлатди. Иштаҳа билан еди. Мана энди ўриндиқда мириқиб ҳордиқ чиқараяпти.
-
Safarnoma
Atoqli fors-tojik shoiri Nosir Xisravdan (1004-1088) avlodlarga meros bo'lib qolgan ko'plab qimmatli nazmiy va nasriy asarlar orasida "Safarnoma" asari alohida ajralib turadi. Shoir ushbu nasriy kitobida o'zining g'arbiy o'lkalarga qilgan va yetti yil (1045-1052) davom etgan ajoyib va g'aroyib sayohati xotiralarini tasvirlagan. Nosir Xisrav o'zi sayohat qilib o'tgan Eron, Armaniston, Ozarbayjon, Suriya, Misr, Arabiston, Iroq diyorlaridagi Tabriz, Qohira, Quddus, Makka, Lah- so, Yaman, Basra, Isfahon va boshqa bir qator shahar va viloyatlarning o'sha davrdagi manzaralarini jonli va qiziqarli tarzda kitobxon ko'z o'ngida gavdalantiradi. O'zi muloqot qilgan oddiy va mashhur odamlar, turli xalqlar va qabilalarning urf-odatlari va turmushi haqida ma'lumot beradi. Qariyb ming yil ilgari ulug' ajdodimiz tomonidan yaratilgan ushbu nodir asar o'zbek tilida ilk bor kitob holida nashr etildi
-
Sohil bo'lab chopayotgan olapar.
Atoqli adib Chingiz Aytmatovning «Sohil yoqalab chopayotgan Olapar» qissasining mazmuni juda teran va serqirra. Asar yer yuzining hamma tarafini suv qoplab olgan, hali biror parcha quruqlik bo'lmagan zamonlar to'g'risidagi rivoyatdan boshlanadi. Qissada shimolda yashovchi nivxlarning bir necha avlodi taqdiri haqida gap boradi. Nivxlar bir qayiqda cheksiz ummonda dahshatli zulmat qo'ynida qolib ketishadi va hayot-mamot olishuvi boshlanadi. Hurmatli o'quvchi, bu olishuv nima bilan tugashini asarni o'qib bilib olasiz
-
Америка фожиаси: роман. Биринчи қисм.
Ё з оқшоми, ғира-шира пайт. Аҳолиси тўрт юз минг кишидан кам бўлмаган Америка шаҳрининг савдо маркази, баланд иморат- лар, деворлар... Шунақа шаҳарлар бўлганига одамлар бир кунмас бир кун ажаблансалар ҳам керак. Эндиликда тинчиб қолган катта кўчада олти кишилик гуруҳ келарди. Ёши элликларга бор- ган паканагина, бақалоқ, қалин сочлари думалоқ қора намат шляпасининг тагидан чиқиб турган, жуда кўримсиз эркак киши; елкасидан ошириб тақилган камарида одатда дайди ваъзхонлар ва ашулачилар олиб юрадиган мўъжазгина орган- ча 1 .
-
Tikuvchilik texnologiyasi asoslari
Ushbu o'quv qo'llanmada ayollar va bolalar yengil kiyimlarini yakka buyurtma asosida va ommaviy tarzda ishlab chqiarishda qo'llaniladigan tikuvchilik texnoloigyasi asoslari bayon etilgan.
-
-
-
Китоблар, рубоийлар , туюклар
Суз санъатининг улкан намояндаси Алишер Навоий бадиий адабиётнинг хилма-хил тур ва жанрларида ?л- мас асарлар яратди. У узбек классик адабиёти хазинасини ажойиб эпик, лиро-эпик, лирик ва прозаик асарлари билан бойитди
-
Тақдир чорраҳалари.
Ҳар бир инсон ўз умр мазмунига эга. Ҳеч қачон у бир маромда кечмайди. Ҳаёт буҳронлари одамзотни неча бор кутилмаган синовларга дучор қилади. Сабоқларга бардош берганларгина ўз йўли. ип топа олади Қўлингиздаги китобда ана шундай ўз оламини яратиш борасида курашаётган инсонлардан бирининг ҳаёти қаламга олинган. Муаллиф қаҳрамондаги ибратли хислатлар орқали унинг мураккаб тақдирини яратишга ҳаракат қилади
-
Евгений Онегин
Уз вактида “Рус шеьриятининг куёши” деб ном олган Пушкин насрда х,ам, назмда х,ам самарали ижод килган буюк сиймодир. У янги рус адабиётининг асосчиларидан бири сифатида рус маданияти тарихида чукур из колдирди.
-
Сайланма
Абдулла орипов жонажон Узбекситонимизни унинг утмиши бугунива келажаги унинг бетакрор табиати мехнаткаш халкимизнинг азиму шижоатини куйлаган
-
Хам куласиз хам куясиз
Ёзувчи Абдурахим Махсумовнинг китоби „Х,ам куласиз, хам куясиз" деб аталгани бежиз эмас. Унда турмушимиздаги айрим камчиликлар ва иллатлар хажв остига олинган. Ушбу китоб улардан айримларининг ус- тидан кулдирса, айримларини таг-томири билан куйдирилишига хиз- мат хилади
-
Ниятнинг кучи
Валерий Синельников қаламига мансуб ушбу китоб инсонларга мотиватсия бериш руҳида ёзилган бўлиб, унда ният нима?, унинг кучи қандай? каби саволларга жавоб топишингиз мумкин.
-
Феруза
Абу Райдоннинг бу китоби аник фанлар сирасига кирса дам, аммо хаммабоп асар. Унда жавохир билан боглик булган турли- туман шеър, хикоят, водеалар баён этилган
-
Калила ва Димна
Бу асар, неча асрларки, ҳикмат ва масаллар бобида муносиб ўрин эгаллаб келмоқда. Халқ ҳаёти, дарди, аҳли донишлар улуўворлиги, ҳозиржавоблик, донолик акс этгани учун ҳам “Калила ва Димна” таъриф ва тавсифга эга. Ундаги масаллар, ҳикматлар маўзи инсонийлик, олижанобликни улуўлайди. Тарбиявий аҳамияти жиҳатидан ҳам ушбу бебаҳо асар бугун-да ўз қийматини йўқотмаган. Ўқинг, уқинг, донолар оламида бўлинг.
-
Руё ёхуд Гулистонга сафар
Ахмад Аъзам - узига хос ёзувчи, у дунёга бошхалардан айри- ча харайди, во^еликни тамсилий, жозибали тилда тасвирлайди. Ёзувчи “Руё ёхуд Гулистонга сафар” деган яна бир гаройиб роман ёзди. Нималари гаройиб эканини ухиб биласиз. Униниг, чиндан хам гаройиб...