-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
“ORTOGONAL VA AKSONOMETRIK PROYEKSIYALASHDA YORUGʻ-SOYALAR BAJARISH” MAVZUSINI OʻQITISH METODIKASI”
“Ortogonal va aksonometrik proyeksiyalashda yorugʻ-soyalar bajarish” mavzusini oʻqitish metodikasini takomillashtirishga oid metodik tavsiyalar ishlab chiqish
-
-
Касаллик ва осудалик 24, 98-сир
Касаллик тўғрисида дунёда миллионлаб китоблар, дарслик ва ўқув қўлланмалар, монография ва илмий мақолалар ёзилган ва чоп этилган.
-
Umumiy o‘rta ta’lim maktab chizmachilik fanini o‘qitishda xalqaro baholash dasturlaridan foydalanish
Umumiy o`rta ta’lim maktab chizmachilik fanini o‘qitishda xalqaro baholash dasturlarini tahlil qilish va fanga tadbiq qilish
-
5-sinf o‘quvchilariga tasviriy san’at darslarida mavzuli kompazitsiya ishlash texnalogiyasini o‘rgatish
O’quvchilarga tasviriy san’atdan metodik tavsiyanomalar o’quv-metodik qo’llanmalar yaratib berish
-
-
Нутқ ўстириш методикаси
Қўлланмада мактабгача катта ёшдаги болаларнинг нутқини ривожлантиришнинг йўналишлари, шакллари, воситалари ва методлари ёритижан.
-
-
Maktab chizmachilik fanida muntazam ko‘pburchaklar yasash hamda uning amaliyotdagi tatbiqi
Ushbu fanning DTS o’quv rejasida o’quvchilar beriladigan bilim ko’nikma va malakani hosil qilishda ularda fandan ko’pburchakliklar yasashga oid bilimlarini shakllantirishga mo’ljallangan topshiriqlar ishlanmasini tayyorlash rejalashtirilgan
-
Эрта ташхис ва илк аралашув
Қўлланма болалар билан ишловчи барча мутахассислар (медиклар, педагоглар, тарбиячилар, психологлар, логопедлар, ижтимоий ишчилар), шунингдек, болани парваришловчи ота-оналар ва барча катталарга мўлжалланган.
-
Umumiy o’rta ta’lim maktablarining tasviriy san’at darslarida vitraj san’ati turida kompozitsiya ishlash metodikasi
Vitraj san'atining rivojlanishi va o'ziga xosligi, vitrajga rasm chizishning tarixiy xususiyatlari, vitraj texnologiyasida ishlashning zamonaviy uslublari va texnikasi, vitraj chizishda issiq ranglardan foydalanish texnologiyasini o’rganish shuningdek vitraj san’ati turida kompozitsiya ishlash metodikasi bo'yicha uslubiy tavsiyalar ishlab chiqishdan iborat
-
Эгасиз жойнамоз.
Ҳар бир бадиий асарнинг қиймати унинг тили ва ғояси билан характерланади. Шу маънода муҳтарам ўқувчиларимизга тақдим этилаётган мазкур ҳикоялар жамланмаси ўзининг содда, равон тили ва ҳаётийлиги билан эътиборга молик. Китобга замо- навий турк ёзувчиларининг бир туркум ҳикоялари жамланган.
-
Саодат асри қиссалари (I китоб)
Ахмад Лутфий Қозончи - ҳозирги замон турк адиби, тарихчи олим. Эътиборингизга ҳавола этилаётган «Саодат асри қиссалари» асли олти жилд асар булиб, номидан куриниб турганидек, саодат асридан, динимиз тарихидаги улкан воқеалардан, хоссатан, Жаноби Пайгамбаримизнинг (алайуиссалом) туғилишларидан то вафотларига қадар кечган муборак ҳаётларидан ҳикоя қилади.
-
Юз ҳаромдан бир ҳалол яхши.
Муҳтарам китобхон! Қўлингиздаги ушбу ки- тобда таниқли турк ёзувчиларининг бир туркум ибратли ҳикоялари жамланган. Инсонни фақат эзгулик сари етаклайдиган бу ҳикояларни ўқир экансиз, қалбингиз, иймонингиз нурланади
-
Избранная лирика
Захириддин Мухаммад Бабур один из крупных представителей узбекской литературы ХVІв. Он продол- жил творческие традиции Низами, Хосрова Дехлеви, Лутфи, Навои. Произведения Бабура отличаются глубо- кой содержательностью и художественной завершен- ностью. Его сложный жизненный путь, противоречивое мировоззрение нашли свое отражение в богатом литературном и научном наследии автора, которое определяет его место в истории узбекской литературы.
-
O'tkir zehnlilar kitobi 4.
Ushbu kitobda keltirilgan testlar o'quvchilarning tabiiy va ijti- moiy fanlar bo'yicha olgan bilimlarini yanada oshiradi, ularning tafakkurini kengaytiradi. Kitob o'quvchilarga avval havola etilgan <<O'tkir zehnlilar kitobi» (1, 2, 3)ning mantiqiy davomi hisoblanadi.