-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Bioorganik kimyo
Kimyo fanining biologiya, tibbiyot, farmatsevtika, farmakologiya kabi sohalar bilan aloqasi ko`p asrli tarixga ega. Ushbu sohalarning rivojlanishida bioorganik kimyo fanining ahamiyati beqiyosdir, chunki tirik hujayraning hayot faoliyati bilan boғliq barcha o`zgarishlar uning tarkibiga kiruvchi kimyoviy birikmalarning o`zaro ta’siriga asoslangan.
-
Fizikaviy kimyo
Физическая химия–это наука, устанавливающая связь между физическими и химическими явлениями, между физическими и химическими свойствами веществ. Физическая химия рассматривает общие закономерности химических превращений, позволяющие предсказывать направление и конечный результат химической реакции, влияние температуры и давления на скорость процесса и на смещение равновесия. В настоящее время физическая химия является самостоятельной дисциплиной со своими методами исследования. Она является теоретической базой прикладных химико-технологических дисциплин и основывается на применении методов квантовой химии, химической термодинамики и химической кинетики. Трудно назвать область науки или народного хозяйства, в которой для решения общих и конкретных задач не применялась бы физическая химия. Благодаря общности концепций и теоретических методов физической химии, она выступает как фактор преодоления узкой специализации исследователя и практика.
-
Nanokimyo
Nanokimyo – fanlar aro yangi yo’nalish – nanofan shahobchalarining bir qismi bo’lib u nanotexnologiyaning ilmiy asoslari, nanokimyoviy yechimga bog’liq bo’lgan umumiy ta’riflari, tushunchalari bilan tanishtiradi.
-
Organik kimyoning tanlangan boblari
Organik sintezning muvaffaqiyatli rivojlanishi kimyoviy tuzilish nazariyasi va organik moddalarning xossalari to‘g‘risida ma’lumotlar to‘plangandan keyin (XIX asrning ikkinchi yarmi) boshlandi.
-
Organik moddalarning tuzilish nazariyasi
Organik sintez – organik kimyoning bir bo‘limi bo‘lib, organik birikmalarni laboratoriya va sanoat miqyosida sintez qilishning yo‘llari va usullarini o‘zida mujassamlantiradi.
-
Физикавий кимёнинг танланган боблари танлов
«Физикавий кимёнинг танланган боблари» танлов курси замонавий кимёнинг назарий асосини ташкил этади. Ушбу фан материянинг “кимёвий” ҳаракат масалаларини талқин қилиш, кимёвий термодинамика ёрдамида кимё фани учун катта аҳамиятга эга бўлган “реакцияга кириш қобилияти” деган тушунчани талқин қилиш, физикавий кимё қонунларини жонли табиатнинг янгидан-янги моҳиятларини очиб беришда татбиқ этиш масалаларини қамрайди
-
Учебно-методический комплекс
Атом – наименьшая частица химического элемента, носитель его свойств. Атом состоит из положительно заряженного ядра, окружённого облаком отрицательно заряженных электронов. Линейные размеры атома ~10-10 м. Атомная единица массы – равна 1/12 массы нуклида 12С
-
Дисперс системалар кимёси
Ҳозирги замон Дисперс системалар кимёсини асосий муаммоларини хал қилишда, коллоид-кимёвий қонуниятларни ўрганиб, мутахассис кўз ўнгида дисперс системалар ҳақида тушунча ва тасаввурлар физик-кимёвий фанларнинг улкан ва мустақил сохаси эканлиги намоён бўлади. Дисперс системалар кимёси курси дисперс системалар ва сирт қаватда содир бўладиган ходисаларнинг физикавий-кимёсига оид фан бўлиб, талабаларни моддаларнинг дисперс системалардаги сирт хоссаларининг ўзига хос қонунлари ҳақидаги таълимот билан таништиради.
-
Кимёвий кинетика ва катализ
Фанни ўқитишдан мақсад – талабаларда дисперс фазаларнинг қандай пайдо бўлганлиги, уларнинг барқарорлиги ва бошқа хоссалари бўлса, хамда ўз табиати ва физикавий холати билан бир-биридан фарқ қилувчи фазалараро сирт чегараларида содир бўладиган механик ва электр хоссаларига эга бўлган сиртларда гетероген структураларнинг ривожланиш тушунчаларидан билим кўникма ва малака шакллантиришдир
-
Kimyo
Ushbu fan kimyoviy elementlar va ular birikmalarining tuzilishi, xossalari haqidagi fundamental bilimlarni qamrab olgan holda, talabalarga kimyoviy elementlar xossalarini davriy qonun va davriy sistemasi asosida modda tuzilishining hozirgi zamon ma’lumotlariga suyangan holda, nazariy kimyo tushunchalarini qo‘llab tushuntirishdan iborat bo‘ladi.
-
Noorganik kimyo
Ушбу фан кимёвий элементлар ва улар бирикмаларининг тузилиши, хоссалари ҳақидаги фундаментал билимларни қамраб олган холда, талабаларга кимёвий элементлар хоссаларини даврий қонун ва даврий системаси асосида модда тузилишининг ҳозирги замон маълумоларига суянган ҳолда, назарий кимё тушунчаларини қўллаб тушунтиришдан иборат бўлади. Ноорганик кимё фани умумкасбий фанлар блокига киритилган курс ҳисобланиб, 1-курсда ўқитилиши мақсадга мувофиқ. Ноорганик кимё фани табиий фанлар туркумига киради ва барча бакалавриат таълим йўналишларида ўқитилади.
-
БИОЛОГИЯ ФАНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ
Ҳозирги вақтда чорвачиликда ҳайвонларни инвазион гельминтоз касалликлардан ҳимоя қилиш мақсадида кенг спектр диапазонида патоген гельминтларга қарши нобуд қилувчи таъсирга эга бўлган препаратлардан фойдаланиш тавсия қилинади. Шунингдек, корамолларни гельминтоз касалликлардан ҳимоялаш чора-тадбирлари сифатида қуйидаги талабларга риоя қилиш тавсия қилинади: Қишлоқ хўжалиги ҳайвонларини сақлаш шароитларига қўйилувчи талаблар. Қорамолларда гельминтоз касалликларнинг олдини олиш учун уларни саклаш шароитларига қўйилувчи талабларга қатъий амал қилиш тавсия қилинади. Жумладан, чорва моллари яхши ёритилган, курук ҳолатдаги, ҳаво алмашинуви яхши даражада таъминланган шароитда боқилиши талаб қилинади. Чорвачилик иншоотлари ички қисмида намлик даражасининг ортиши гельминтларнинг тухум ва личинкалари ривожланиши учун қулай шароитни юзага келтириши қайд қилинади.
-
Бионоорганик кимёнинг долзарб муаммолари
Ушбу фан дастур- бионоорганик, аналитик ва физ-коллоид кимёнинг асосий булимларини ўз ичига олиб, “Бионоорганик кимёнинг долзарб муаммолари” фани деб номлнади ва барча олий укув юртлари талабаларига одам организмида кечадиган жараёнларнинг физик-кимёвий мохиятини ва уларнинг механизмини молекула ва хужайра даражасида тушуниб етиш учун зарур булган билимларни эгаллаб олишга имконият яратади. Бу уз навбатида организмнинг фаолиятини ва унинг атрофи мухит билан мулокатини чукуррок тушиниб етишга асос яратади. Дастурда атрофи мухитни ифлослантирувчилари, атмосферанинг санитария-гигиена назорати, ичимлик ва чикинди сувлар ва озик-овкат махсулотларининг сифати, элементларнинг биосферадаги ўрнига катта эътибор каратилган, шунингдек тиббиётда ва санитарияда қўлланадиган физик-кимёвий тахлил усуллари келтирилган. Ушбу дастурда келтирилган кимё булимлари тиббий-биология ва санитариягигиена фанларини ўрганиш учун керак бўлган билимлар асосини берад
-
Мўъжизакор химиядан 100 тажриба
Мазкур китобча ёшларимизни химиядан мустақил суратда қизиқарли, мўъжизасиз-мўъжизалар тажрибаларини ўтказишга жалб этиш ва шу йўл билан уларда химия фанига бўлган қизиқишни кучайтириш, фан асосларини чучур эгаллашларига ёрдам беришни назарда тутади.
-
Himoyalangan joy inshootlarining turlari
“Himoyalangan joy inshotlarining turlari” fanidan tuzilgan ushbu o`quvuslubiy majmua ta`lim jarayonida zarur bo`ladigan barcha o‟quv-uslubiy va didaktik materiallar hamda fan yuzasidan tuzilgan namunaviy me`yoriy hujjatlar majmuini o`z ichiga olgan. Jumladan, unda asosiy va qo`shimcha adabiyotlar, ma`ruza matnlari, zamonaviy pedagogik texnologiyalar, shuningdek mashqlar mavjud. Majmuaga talabalarning bilimini baholashning turli usullari uchun (test, og`zaki, yozma) savollar to`plami kiritilgan. Majmua “Kam tarqalgan sabzavot ekinlarini yetishtirish texnologiyalari” fanidan ma`ruza va amaliy mashg`ulotlar olib boruvchi o`qituvchilar uchun mo`ljallangan bo`lib, ta`lim jarayonini olib borishda u asosiy o‟quv-uslubiy tayanch hisoblanadi.
-
Kam tarqalgan ko`kat dukkakli sabzavotlarni yetishtirish texnologiyasi
Inson hayotida sabzavotlarning ahamiyati katta. Ular tarkibida turli xildagi biologik faol moddalar ko’p bo’lganligi uchun ularni ―salomatlik sarchashmalari‖ deb ham yuritiladi. Sabzavotlar tarkibida inson salomatligi uchun zarur bo’lgan vitaminlarni 15 tasi mavjuddir, mineral tuzlar, fermentlar, fitontsitlar va boshqa biologik faol moddalarning ko’pligi ular insonlarning muhim oziqa moddasi ekanligidan dalolat beradi. Shunga ko’ra aholi hayotini davomiyligi va mehnatga layoqatliligi sabzavotchilikni rivojlanishiga bog’liq bo’ladi.