-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ошиқлик
Академик шоиримиз Гафур Гулом “арузи арабий” билан бир цаторда “арузи туркий” хам борлигини эътироф этганлар. Дархакикат, бу вазн намуналарини халкдостонлари ва термаларида куп учратиш мумкин. Шоир Чоршамъ газаллари шу йулдаги изланишлар самарасидир.
-
Номус ва хаёт: кисса ва хикоялар
Яхши асар, завкди мутолаа укувчи учун туганмас хазина. Китобхоннинг калб торларини чертган асар хамиша кадрлидир. Умидли ёзувчи Холиёр Сафаровнинг асарлари узига хослиги, самимий ва софлиги билан ажралиб туради. Езувчининг хар бир хикоясида мана шу софлик, самимийлик буртиб туради. Кадрли китобхон мутолаа завки муборак булсин.
-
Куклам куйи: хикоялар ва кинокисса
Фозил Фарходнинг хикоялари укувчини уйлашга, тафак- кур хилишга ундайди. Одамнинг - Олам эканлигини уктира- ди. Инсон қалбининг асл мохиятини англатади. Бу кадим хаётнинг кадрини тушунтиради. Ва инсон дунёда уз имзосини колдириш кераклигини такрор-такрор айтади. Кадрли укувчи! Узингизни, умрингизни англашга ёрдам берадиган мутолаа билан табриклаймиз.
-
Мухаббат, сен чиройлисан: шеърлар
Гузаллик кунгилдан сув ичади, дейишади. Зеро, у киши рухи- ни тетиклаштиради, дилига сурур багишлайди. Гулдек нозик кунглимиз хар доим чексизликка, бегуборликка интилаверади. Ахир, бегуборликни гузаллик, гузалликни мухаббат рамзи, дея бежизга айтишмаган-ку. Мухаббат! Нималарга к;одирсан-а? Сенинг ташри- фингдан чучиб, мудофаага утган юракларни хам хаёт сукмокларида тентирашга мажбур киласан. Сунгра уларни япроц мисол тукилиб кетишга ёки согинч сахроларида ёлгиз крлишига махкум этасан. Мухаббат! Нега сен орзуларни армонга айлантирасан? Бир лахза булса-да халоват билмайсан. Сенинг эхсонинг бойчечак умри кадар кисца, зулминг эса цишнинг изгирин тунларидек узун. Мухаббат! Азиз китобхон ушбу китобда шоирларнинг юрак к;они билан битил- ган мухаббат хацидаги энг сэра шеърлар жамланди.
-
СУНБУЛАНИНГ СУНГГИ ОКШОМИ (Кисса ва ҳикоялар)
Шеърият - муболагани, оширма гапни кутариши мумкин. Ерни осмонга олиб чикиб, фалакни заминга тушириб санъат яратиши мумкин. Аммо, насрда йул бошка - цаламкаш бор санъатини хацикат ва мантик устига куришга мажбур.
-
МУХАББАТ КИТОБИ (Шеърлар ва достон)
Ушбу МУХАББАТ КИТОБИ да шеърлар ва достонлар муаллиф томонидан тулдирилган ва кайта нашр килинган.
-
ХАЁЛИМДА АСРАГАНИМ (ҳикоялар)
Шундай одамлар борки, бир марта сухбатлашганда яхши куриб коласан. Дилтортар гурунглари узок вакт хотирангда қолади. Дустларингга уша одам хацида марок билан гапириб берасан. Агар яна учрашиб колсанг, тамом Кадрдонга айланасан коласан. Кадрдон китобхон! Салимнинг хикояларидаги каҳрамонлар билан кадрдон булишингизга тилакдошмиз.
-
Ташвиши йук одамлар: хикоялар ва киносценарий
Нурилла Чори узига хос носирлардан. Унинг асарларида самимийлик, аччих; киноя, нозик юмор ва табиий жумлалар укувчини узига ром этади. Ёзувчининг укувчи олдидаги вази- фаси, масъулияти бор: китобхонни лол крлдириш, хайратлан- тириш, йиглатиш, уйлатиш, фикр х^лдириш... Умид х^ламизки, Нурилла Чори бу вазифасини удда- лайди.
-
ЖАМИЛ
Мазкур хикоя тудима булиб, унинг кахрамони усмир- нинг Ватан учун чеккан захматлари ва ютуклари баён этилган. Умид киламизки, китобни укиб чиккан укувчи бу асардан узига яраша тажриба ва хулоса олади.
-
Бизни ёд этсалар ...
Дунё адабиётидан бохабарлик, айни пайтда мумтоз адабиёти бу- локларидан бахрамандлик хар бир халк учун маргуб ва матлуб йул эканлиги исботсиз хакикат. Шунингдек, адабиётнинг турли йуналиш- лари, жанрлари, поэтик шаклларида яратилган асарлар билан тани- шиб бориш хам укувчининг хар томонлама камол топишига хизмат килади. Ушбу тупламдан жахон шеърияти намояндалари Луис де Камоэнс, Жон Китс, Дилан Томас, Жан Лафонтен, Бо Цзюй-и, Герман Гортер, Ян Хендрик Леопольд, Виллем Клос каби унлаб шоирлар- нинг энг сара асарлари жой олган. Уйлаймизки, иктидорли шоир ва таржимон Мухиддин Омон таржимасида Сиз азиз шеърият мухлисларига хавола этилаётган ушбу шеърий дурдоналар бадиий дидингизни бойитиб, сизга рухий куч-кувват багишлайди.
-
Кунглимда тугилган денгиз. (Сайланма)
Машхур сухандон Муслимбек Йулдошевни шоир сифатида хам яхши танийсиз. Унинг содда, самимий, халк; калбига як;ин шеърлари аллацачон уз мухлисига эгалигини хам яхши биласиз. Ушбу сайланмага шоирнинг умр буйи ёзган шеърларининг энг саралари жамланган. У\арда она Ватанга, ота-она, умуман я\и н кишиларга, ёрга булган эхтиросли мухаббат яккол балциб туради. Уйлаймизки, ижодкорнинг теран туйгуларидаи яралган хаяжон сизнинг кунглингизни хам асир этади, азиз уцувчи!
-
Юракнинг бир чети: хикоялар
Жасур Кенгбоев узига хос ёзувчи. Унинг хар бир ишораю ибораси Узбек. Узбек булганда хам дашт узбеги. Бироз содда, лекин ёвқур, андак андишали ва анча чурткесар. Асар кахрамонлари бир-биридан ужар характерга эга одамлардир. Мухтарам укувчи, мутолаа жараёнида узингиз бунга амин буласиз.
-
Ғолиба: қисса ва хикоялар
Мард, жасур, цахрамон, голиб киёфаларни эслаганда калбинг гурурга тулади. Улар миллатнинг юкини елка- сига кутарган кишилардир. Айник;са, голиб инсон нозик Хилкат вакиласи булса... Гузалой Солих; кизининг х;икояларида мана шундай голиб ках;рамонлар бисёр. Улар бу кекса дунёнинг к;айси- дир вазиятларида енгиб кетган, галаба козонган аёллардир.
-
День последний и первый
В основу романа положена биография узбекского разведчика Бахрама Ибрагимова. При подготовке рукописи автор использовал архивные материалы Службы государственной безопасности Узбекистана. других учреждений страны, личые воспоминания ветеранов госбезопасности Республики. Книга рассчитана на самый широкий круг читателей, в первую очередь, молодежь.
-
Тонг ва шом орасида: кисса ва хикоялар
Олислардан... Жуда олислардан бахшининг бироз дагал овози келади, келаверади. Шундок юрагингга киради. Ва сен сел була бошлайсан. Юрагингдаги ёш кузларингга калкиб чикади. “Эх, бобогинам”, деб нолиш циласан. Ю рагингни ич- ичидан бир туйгу отилиб чикади: кулларинг муштга айланади. Кадрдон китобхон! Бобо Равшаннинг асарларини yiytra- нингизда сизда цадимий туйгулар исён килишига ишонамиз.