-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Veterinariya va chorvachilik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Девони Ҳикмат
Қўлингиздаги ҳикматлар девони Шарқ маданияти тарихига катта таъсир кўрсатган йирик мутасаввуф олим ва шоир Хожа Аҳмад Яссавий қаламига мансуб бўлиб биринчи марта унинг нисбатан тўлиқ нашри эълон қилинмоқда. Бундан ташқари китобга тасаввуфдаги дарвешлик оқимининг асосларини баён қилувчи "Фақрнома" рисоласи ҳам киритилган. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган. Ижод Давлат кичик корхонасининг буюртмачи масъул.
-
Талваса
Ўзбекистан Халк ёзувчиси Тохир Маликнинг “Шайтанатнинг турфа олами” туркумига кирувчи “Мурдалар гапирмайдилар”, “Иблис девори” қиссалари билан Сиз - азиз китобхонлар танишган бўлсангиз керак. Қўлингиздаги бу китобдан мазкур туркумдаги учинчи асар - зулм оламидан хикоя қилувчи “Талваса” романи ўрин олган.
-
Сайид ота ва яссавия тариқати муршидлари тарихи
Китоб олий ва ўрта махсус ўқув юртлари манбашунос ва тарих ўқитувчилари, Яссавия тариқати хамда Сайид Ошанинг ҳаёт-фаолияти билан шуғулланувчи илмий тадқиқотчи олимлар ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Mehrobdan chayon
О‘zbek romanchiligi va hayotiy hikoyalar janrlarining asoschisi, buyuk ustozimiz - Abdulla Qodiriy (1894-1938-yillar) XX asr o‘zbek adabiyotining buyuk darg‘alaridan biri bo‘lgan.
-
ҲАЁТ
Жанна куни кеча монастирдан қутулиб, ниҳояти озод ликка чиққанидан ҳаётнинг кўпдан буён орзиқиб кутилаётган қувончлари сари интиларди. Ҳозир эса дадам, ҳаво очилиб кетмагунича йўлга чиқишни истамайди, деб юраги пўкиллаётганидан тонг саҳардан бери олис-олисларга тикилавериб, кўзларида кўз қолмаганди.
-
Азизим
Романда Мопассан ўн тўққизинчи аср француз ҳаёти нинг ғоятда ўткир масалаларини кўтариб чиқди. Айтиш мумкинки, «Азизим» дунё адабиётида колоннализмга қарши нафрат билан ёзилган энг биринчи асарлар қаторида туради. Франция ўша пайтларда бошқа мамлакатларни босиб олиш сиёсатини олиб борар, у Тунисни босиб олган, жаҳоннинг кўпгина ерларида, жумладан, Ҳинди-Хитойда талончилик урушига кирган эди. Мопассан ўз романида мана шу ҳодисаларни асос қилиб олди ва фақат «Тунис» сўзи ўрнига «Марокаш» деб ишлатди.
-
-
Улуғ салтанат (роман -эпопея)
Ўзбекистан халк ёзувчиси Мухаммад Алининг «Улуг салтанат» эпопеясини мутолаа килган ёш китобхонларнинг маънавий олами шунга яраша булади. Ушбу нашрнинг узига хос жихатларидан бири шундаки, унда бугунги ёш китобхонларга айрим суз хамда иборалар янада тушунарли булмоги учун тегишли ва зарур изохлар хам берилган.
-
Murdalar gapirmaydilar
Hech qanday zulm jazosiz qolmaydi. «Murdalar gapirmaydilar» qissasida ana shu hayot falsafasi haqida fikr yuritiladi.
-
Маҳмудхўжа Беҳбудий ва унинг тарихий тафаккури.
Рисолада Туркистонда жадидчилик сарчашмасида турган, 1917 йилга келиб мамлакат миллий мустақиллиги учун сиёсий ҳаракат раҳбарига айланган, адабиётшунос, муаррих, маданият арбоби, XX асрнинг буюк тараққийпарвари Маҳмудхўжа Беҳбудийга бағишланган.
-
-
-
-
ЖОҲИЛИСТОН КЕЛИНИ
Болаликдаги ўртоқларим билан қишлоғимизда эмишмиз. У пайтларда Синонўғли[1] қишлоқ эди. Сакаря[2] соҳилигача яёв келдик. Ҳаммамиз бола эканмиз… Қорнинг қалинлиги бўйимизнинг баландлигидан ошиб кетибди. Ўйин-кулги қилганча курак билан ўзимизга йўл очиб, Сакаря кўпригидан чиқиб қолибмиз. Кўприкдан пастга қараб, шўх-шодон ўйнаганча ҳаётдан оний бўлса-да узоқлашиб, қорбўрон ўйнагандан кейин пастга сакрадик… Сакарянинг гирдоблар ҳосил қилиб оқадиган суви дам қорқайиққа, дам учадиган оппоққина ипак гиламга айланар, бизни тинмай олиб қочарди.
-
-
Dunyoning ishlari
Qabriston jimjit .Faqat yólakning ikki chetida saf tortgan mirzateraklar qabr ustida bosh eggan farzandlardek onaga oram tilab alla aytadi. Ularning mungli shivirlashi tilovat sadolariga qóshilib yurakni ezuvchi ohangga aylanadi.