-
Qimmatga tushgan xato
Sindarov K,Prokuratura bo‘lim boshlig‘i bo‘lib ishlayotgan, o‘z kas-bining fidoyisi, bir oilaning mehribon otasi sirli ravishda yo‘qoladi. Asar ushbu voqealar bilan boshlanadi. Uning kelgusi taqdiri qanday kechadi? Sirli ravishda yo‘qolgan mas’ul xodimni izlashda gumon qilingan shaxslarni aniqlash, tergov qilish ja-rayoni, oilasi, qarindosh-urug‘larining chekkan jafolari, tahlikali o‘tkazgan kunlari asarda o‘ziga xos yo‘nalishda hikoya qilinadi.
-
Chingiz Aytmatov asarlar (3-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi,turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining uchinchi jildidan adibning ''Alvido,Gulsari!'',''Oq kema'',''Drngiz yoqalab chopayotgan olapar'' qissalari joy olgan.
-
Chingiz Aytmatov asarlar ( 2-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi , turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining ikkinchi jildidan uning nomini dunyoga taratgan ''Jamila'',''Birinchi muallim'', ''Sarvqomat dilbarim'',''Somon yo`li'',''Erta uchgan turnalar''nomli mashhur qissalari joy olgan.
-
Chingiz Aytmatov asarlar ( 1-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi,turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining birinchi jildidan adib ijodining dastlabki davrlarida dunyoga kelgan hikoya va qissalar, bolalik va o`smirlik davri haqidagi xotiralaridan iborat ''Bolaligim''essesi o`rin oldi.Shu jihati bilan ushbu jild ulug` yozuvchining hayot yo`li va adabiyotga kirib kelgan davri haqida kitobxonlarga keng tushuncha beradi,deb umid qilamiz.
-
Вой, онажоним
Тохир Малик,Инсон хаётини нимага ўхшатиш мумкин? Сокин оқаётган дарёгами ёхуд ур-cур, талатўп дунёгами? Ахир, кимлар хато қилмайди! Мол-дунёга хирс қўйиб, ўйламасдан қадам босаётганлар қанча!
-
Бону
Иқбол Мирзо,Танангда оғриқ хис этсанг, демакки сен тирик жонсан.Ўзгалар оғриғини сезсанг, демак инсонсан, инсон!
-
Боламни яхши кўраман
Ғиёсиддин Юсуф,Фарзанд қачон ота-онанинг гапни олади? Қачон унга эргашади? Қачонки улар билан ораларида мехр-муххаббат,ихлос бўлса.
-
Севги
Ольга Примаченко,Бу китобдан ўқийдиганларингиз психолог тавсиялари эмас,балки бир инсоннинг хаёт тажрибаларига асосланган дунёқарашидир.Бу китобнинг сиз ўқишни умуман хохламайдиган сахифалари бор.Бу табиий хол: ўз бошидан кечирмаган инсон хаммасини тўлик тушуниб етмайди.Ўз туйғуларинизга қулоқ солинг.
-
O`jar
Abdulla Qahhor,Qutbiddinovga ovchi oshnasi ikkita tustovuq in'om qildi.Tustovuqlar tozalanib,tuzlanayotganda Qutbiddinovning fe'li aynidi,ya'ni bironta shinavanda ulfat bilan birpas dilkashlik qilg`usi keldi.
-
Abadiy er
Fyodor Mixaylovich Dostoyevskiy,''Abadiy er''- Fyodor Dostoyevskiyning insoniy munosabatlar va ruhiy holatlarni,ayniqsa muhabbat ,oilaviy hayot va xiyonat doirasida o`rganishga bag`ishlangan qissasi.Asarning markaziy mavzulari-o`z ichki dunyosi bilan kurashish,hayot mazmunini izlash hamda ezgulik va yovuzlik haqida mushohada yuritish.
-
ABADIYAT QONUNI
NODAR DUMBADZE,Atoqli gruzin yozuvchisi Nodar Dumbadzening mazkur romani o'z davrida juda katta shov -shuvlarga sabab bo'gan. BU asarda yovuzlik va ezgulik, qabihlik va odamiylik kabi azaliy va abadiy mavzu qalamga olinadi.
-
INSON NIMA UCHUN YASHAYDI ?
Lev Niklayevich Tolstoy,BU kitob Lev Tolstoyning hayot , insoniy qadriyatlar va axloqiy tanlovlar haqida yozgan eng chuqur hikoyalarini birlashtiradi."inson nima uchun yashaydi ?" da muallif odamning hayot ma'nosini va mehr-muhabbatining qudratini ochib beradi.
-
RUHONIY QIZI
Oruell Jorj,Jorj Oruell asarlarini sevib o'qimagan o'zbek kitobxoni bo'masa kerak.u bizga shunchalar tanish va qadrliki ,adabiyotda u tanlagan yo'l va uslubni ham yaxshi bilamiz.
-
Qoyalar ham yig'laydi
Normurod Norqobilov,Normurod Norqobilovning "Qoyalar ham yig'laydi " nomli qissalar to'plamida "Qoyalar ham yig'laydi ", "Ovul oralagan bo'ri", va "Belbog " qissalari o'rin olgan.
-
KAPITAN GRANT BOLALARI
Jyul Vern,Buyuk fransuz yozuvchisi, zamonaviy fantastika otasi hali hayotligidayoq "afsona"ga aylanb ketgan insonlardan biri edi. Zamondoshlari uni "tinim bilmas sayohatchi" deb hisoblashar kimlardir uni dengizchi kema kapitani deb o'ylashar yana kimlardir " ko'chirmakash yozuvchi" deb g'iybat qilar, boshqalar esa bunaqa yozuvchi yo'q . Jyul Vern bu geografik jamiyatning nomi.
-
Hazrati inson
Rahmat Fayziy,Bu asar nafaqatalohida bir oilaning fidoyiligini balki butun o'zbek xalqining milliy fazilatlarini va ma'naviy qudratini namayon etuvchi yorqin bir oynadir.
-
Тиб конунлари V
Абу Али Ибн Сино,“Тиб конунлари” Бешинчи китоби Узбекистан Республикаси Фанлар академияси хакикий аъзоси, филология фанлари доктори У.И. Каримов томонидан таржима килинган, изохлар хам таржимон томонидан берилган. Бешинчи китоб асарнинг сунгги кисми булиб, у хам Иккинчи ки- тоб сингари дориларга багишланган. Агар Иккинчи китобга содда, яъни якка холда ишлатиладиган дорилар тавсифи ва уларнинг тиб- бий таъсири киритилган булса, Бешинчи китоб мураккаб, яъни куп компонентли дориларни уз ичига олади. Асар икки кием (жумла)дан иборат. Биринчисида мураккаб дори турлари ва уларни тайёрлаш усуллари, иккинчисида шу дорилар ёрдамида даволанадиган турли аъзо касалликлари баён килинган. Китоб таржимасига унинг XII асрда кучирилган ва Озарбайжон ФА Кулёзмалар фондида сакланаётган кулёзмаси асос килиб олин- ган [сигл О]. Аввалги турт китобда булганидек, бу гал хам таржима учун ёр- дамчи манба сифатида “Тиб конунлари”нинг 1877 йилда Булок (М иср)да босилган матнидан фойдаланилган [сигл Б]. О билан Б уртасидаги фарклар изохда кайд килинган. Айрим холларда “К[онун”нинг Париж миллий кутубхонасида сакланаётган 619/1222 йилда кучирилган нусхасидан хам фойдаланилган [сигл П]. Ушбу китоб ОТ-Ф1-65 “Марказий Осиё халклари ёзма ёдгор- ликлари (тадкикот, асл матн ва илмий таржима)” фундаментал лойиха доирасида нашрга тайёрланди.
-
-
Тиб конунлари IV
Абу Али Ибн Сино,Абу Али ибн Сино «Тиб конунлари» Учинчи китоби (1- ва 2-кисмлари) урта аср табобати анъанасига кура инсон танасининг бошдан то товонгача булган аъзолари касалликлари тавсифи ва уларнинг даволаш усулларига багишланган эди. Туртинчи китобда эса, Учинчидан фаркли равишда айрим аъзо эмас, бутун танага таъсир килувчи касалликлар, жумладан, исит-малар, тошмалар, яра ва жарохатлар хакида гапирилган. Булардан ташкари, суякларнинг синиши ва чикиши, турли этиологиялик захарлар (яъни маъданий, усимлик ва хайвонлар захарлари) хамда зийнат масалаларига хам кенг урин берилган. Туртинчи китобнинг узбек тилига таржимаси «Тиб конун-лари»нинг XII асрда кучирилган ва Озарбайжон Фанлар академия-си кулёзмалар фондида сакланаётган нусхаси асосида бажарилган (сигл. О). Таржима учун ёрдамчи манба сифатида аввалги уч китобда килинганидек, «Тиб конунлари»нинг 1877 йилдаги Булок босма-сидан (Миер) фойдаланилган (сигл. Б). Шунингдек, таржимага асарнинг Париж миллий кутубхонасидаги 1222 йилда кучирилган кулёзмаси хам жалб килинган. Ушбу нашрда изох ва курсаткичлар кайта курилиб, уларга айрим тузатишлар киритилди. Китоб ОТ-Ф1-65 «Марказий Осиё халклари ёзма ёдгорликлари (тадкикот, асл матн ва илмий таржима)» фундаментал лойиха дои-расида нашрга тайёрланди.
-
Тиб конунлари III (иккинчи қисм)
Абу Али Ибн Сино,«Тиб конунлари» Учинчи китобининг иккинчи жилди С.Мирзаев ва А.Расулов таржимасида босилган 2-нашр асосида тайёрланди.