-
INSON NIMA UCHUN YASHAYDI ?
Lev Niklayevich Tolstoy,BU kitob Lev Tolstoyning hayot , insoniy qadriyatlar va axloqiy tanlovlar haqida yozgan eng chuqur hikoyalarini birlashtiradi."inson nima uchun yashaydi ?" da muallif odamning hayot ma'nosini va mehr-muhabbatining qudratini ochib beradi.
-
RUHONIY QIZI
Oruell Jorj,Jorj Oruell asarlarini sevib o'qimagan o'zbek kitobxoni bo'masa kerak.u bizga shunchalar tanish va qadrliki ,adabiyotda u tanlagan yo'l va uslubni ham yaxshi bilamiz.
-
Qoyalar ham yig'laydi
Normurod Norqobilov,Normurod Norqobilovning "Qoyalar ham yig'laydi " nomli qissalar to'plamida "Qoyalar ham yig'laydi ", "Ovul oralagan bo'ri", va "Belbog " qissalari o'rin olgan.
-
KAPITAN GRANT BOLALARI
Jyul Vern,Buyuk fransuz yozuvchisi, zamonaviy fantastika otasi hali hayotligidayoq "afsona"ga aylanb ketgan insonlardan biri edi. Zamondoshlari uni "tinim bilmas sayohatchi" deb hisoblashar kimlardir uni dengizchi kema kapitani deb o'ylashar yana kimlardir " ko'chirmakash yozuvchi" deb g'iybat qilar, boshqalar esa bunaqa yozuvchi yo'q . Jyul Vern bu geografik jamiyatning nomi.
-
QIYOFADOSH
DOSTOYEVSKIY Fyodor Mixaylovich,Fyodor Mixaylovich DOSTAYEVSKIY ( 1821-1881 )qalamiga mansub ushbu asar --- "Qiyofadosh "qissasi rus adabiyotida hsixologik tahlilga asoslangan ilk asarlardan biri bo'lib ,inson ongidagi murakkabliklarni ,"men "muammosini va ruhiyat mavzusini markazga qo'yadi.
-
ТАРАС БУЛЬБА
Николай Гоголь,В настоящем издании печатаются повести Н.В.Гоголя ,составившие его сборник "Миргород ":"Старосветские помещики"," Тарас Бульба "," Вий "," Повесть о том ,как поссорился Иван Иванович с Иваном Никифоровичем".
-
Hazrati inson
Rahmat Fayziy,Bu asar nafaqatalohida bir oilaning fidoyiligini balki butun o'zbek xalqining milliy fazilatlarini va ma'naviy qudratini namayon etuvchi yorqin bir oynadir.
-
БАСНИ
Крылов Иван,С произведениями великого баснописца знакомятся в раннем детстве уже многие поколения читателей и потом ,возвращаясь к ним на протяжении всей жизни ,перечитывают их с прежним наслаждением.
-
Тиб конунлари V
Абу Али Ибн Сино,“Тиб конунлари” Бешинчи китоби Узбекистан Республикаси Фанлар академияси хакикий аъзоси, филология фанлари доктори У.И. Каримов томонидан таржима килинган, изохлар хам таржимон томонидан берилган. Бешинчи китоб асарнинг сунгги кисми булиб, у хам Иккинчи ки- тоб сингари дориларга багишланган. Агар Иккинчи китобга содда, яъни якка холда ишлатиладиган дорилар тавсифи ва уларнинг тиб- бий таъсири киритилган булса, Бешинчи китоб мураккаб, яъни куп компонентли дориларни уз ичига олади. Асар икки кием (жумла)дан иборат. Биринчисида мураккаб дори турлари ва уларни тайёрлаш усуллари, иккинчисида шу дорилар ёрдамида даволанадиган турли аъзо касалликлари баён килинган. Китоб таржимасига унинг XII асрда кучирилган ва Озарбайжон ФА Кулёзмалар фондида сакланаётган кулёзмаси асос килиб олин- ган [сигл О]. Аввалги турт китобда булганидек, бу гал хам таржима учун ёр- дамчи манба сифатида “Тиб конунлари”нинг 1877 йилда Булок (М иср)да босилган матнидан фойдаланилган [сигл Б]. О билан Б уртасидаги фарклар изохда кайд килинган. Айрим холларда “К[онун”нинг Париж миллий кутубхонасида сакланаётган 619/1222 йилда кучирилган нусхасидан хам фойдаланилган [сигл П]. Ушбу китоб ОТ-Ф1-65 “Марказий Осиё халклари ёзма ёдгор- ликлари (тадкикот, асл матн ва илмий таржима)” фундаментал лойиха доирасида нашрга тайёрланди.
-
-
Тиб конунлари IV
Абу Али Ибн Сино,Абу Али ибн Сино «Тиб конунлари» Учинчи китоби (1- ва 2-кисмлари) урта аср табобати анъанасига кура инсон танасининг бошдан то товонгача булган аъзолари касалликлари тавсифи ва уларнинг даволаш усулларига багишланган эди. Туртинчи китобда эса, Учинчидан фаркли равишда айрим аъзо эмас, бутун танага таъсир килувчи касалликлар, жумладан, исит-малар, тошмалар, яра ва жарохатлар хакида гапирилган. Булардан ташкари, суякларнинг синиши ва чикиши, турли этиологиялик захарлар (яъни маъданий, усимлик ва хайвонлар захарлари) хамда зийнат масалаларига хам кенг урин берилган. Туртинчи китобнинг узбек тилига таржимаси «Тиб конун-лари»нинг XII асрда кучирилган ва Озарбайжон Фанлар академия-си кулёзмалар фондида сакланаётган нусхаси асосида бажарилган (сигл. О). Таржима учун ёрдамчи манба сифатида аввалги уч китобда килинганидек, «Тиб конунлари»нинг 1877 йилдаги Булок босма-сидан (Миер) фойдаланилган (сигл. Б). Шунингдек, таржимага асарнинг Париж миллий кутубхонасидаги 1222 йилда кучирилган кулёзмаси хам жалб килинган. Ушбу нашрда изох ва курсаткичлар кайта курилиб, уларга айрим тузатишлар киритилди. Китоб ОТ-Ф1-65 «Марказий Осиё халклари ёзма ёдгорликлари (тадкикот, асл матн ва илмий таржима)» фундаментал лойиха дои-расида нашрга тайёрланди.
-
Тиб конунлари III (иккинчи қисм)
Абу Али Ибн Сино,«Тиб конунлари» Учинчи китобининг иккинчи жилди С.Мирзаев ва А.Расулов таржимасида босилган 2-нашр асосида тайёрланди.
-
Тиб конунлари III (биринчи қисм)
Абу Али Ибн Сино,Абу Али ибн Сино «Тиб конунлари»ниш Биринчи китобида тибнпнг назарий масалалари, Иккинчи китобида содда дориларнинг тавсифи ва тиббий таъсири, яъни доришунослик масалалари курилган дли. Асарнинг Учинчи китоби унинг лиг капа кисми булиб. у одам танаси аъзоларининг касалликлари ташхиси ва муолажасига багишланган. Уш а. урта аср тиббий анъанасига кура, бошдан оёккача булган аъзоларда содир буладиган, уша даврда маълум кун касалликлар киритилган. Учинчи китоб хажм жихатидап казна булгани учуй асарнинг аввалги нашрларида у икки жилдга булиб чон этилган эди. учинчи нашрда хам шу шакл сакланди. Зеро, бу нашр «Тиб конунлари» Учинчи китобишшг 1979- 1980 йилларда амалга оширилган иккинчи нашри асосида тайёрлапди. Учинчи нашрда хам матннинг булиниши аввалгисидек колдирилди, яыш биринчи жилдга I—XII фанлар ва уларга тегишли изохлар, иккинчи жилдга эса XIV—XXII фанлар хамда бутун Учинчи китобга тегишли курсаткичлар киритилди. «Конун»нинг Учинчи китобини узбек тилига таржима килишда асос килиб бу асарнинг XII асрда кучирилган ва Лейденда сакланаётган кулёзмаси олинган булиб (Bibliothecae Academia Lugduno - Batava, Cod. Or 7), бу кулёзма изохларда L сигли билан белгиланган. «Конун»нинг олдинги икки китобида килинганидек, Учинчи китоб- да хам таржима учун ёрдамчи манба сифатида унинг 1877 йилда Булок (Миср)да босилган нусхасидаи фойдаланилган (бу китоб Б сигли билан белгиланган). Б билан L орасидаги мухим фарклар изохларда курсатилган. Ушбу нашрда изох ва курсаткичлар кайта куриб чикилди. Китоб ФА-Ф1-027 «Марказий Осиё халклари ёзма мсросини урганиш: манбашунослик ва матншунослик тадкикотлари» фундамеитал лойиха до- ирасида нашрга тайёрланди.
-
Тиб конунлари I китоб
Абу Али Ибн Сино,Жахон фанини уз замонасида янги, юкори боскичга кутариш ишнга катта хисса кушган Абу Али ибн Синонинг “Тиб конунлари" асари олим- нинг кузатишлари ва тажрибаларига, оригинал назарий мулохазаларига асосланган илмий асар сифатида буюк ахамиятга эгадир. Уз давридаги фаннинг деярли хамма сохаларида чукур из колдирган энциклопедист олнм Ибн Сино, айникса, табобат илмида катта муваффакиятларга эрншди. Бу муваффакиятиинг асл мохияти шундаки, Ибн Сино узидан олдин утган олнмлар томонидан яратилган илмий факт- ларни ва мулохазаларни изчиллнк билан бир тизимга сола олди. Шу билан бирга, Ибн Сино бу илмий меросни узининг пухта кузатишлари ва амалий ишда козонган ютуклари билан бойитди. Унинг фан ва маданият тарихи- даги буюк хизмати хам шундан иборатдир. Абу Али ибн Синонинг “Тиб конунлари” асари 1012-1024 йиллар мо- байнида араб тилида яратилган. Бу тил бир неча аср давомида ислом Дини таркалган мамлакатларда умумий илмий тил вазифасини угагани туфайли шу худудларда барча илмий асарлар, шу жумладан, “Конун” хам арабча аслида кенг таркалади. Ибн Сино вафотидан 100 йил утар-утмас “Конун” Европага хам етиб келади ва кремоналик Херард томонидан лотин тилига таржима килинади. Шу вактда унинг иброний тилига таржимаси хам амалга оширилади. Шу тарзда “К^онун” 500 йилдан ортик бир муддатда Европа табиблари кулидан тушмайдиган асарга айланади. Кейинчалик XIX асрга кадар Шаркда турли табиблар томонидан унга араб ва форс тилларида шархлар ёзилади.
-
Adabiyot muallimi
Abdulla Qahhor,Abdulla Qahhor hikoyalari teran mazmun-mohiyati, voqealar tasvirining rang-barangligi hamda ifoda tilining ravonligi bilan ajralib turadi. Qaysi hikoyasini o‘qimang, asar sujetidagi achchiq haqiqat hajv pardasiga shunday mohirona o‘rab berilganki, ham kulasiz, ham kuyasiz. Adib asarlarining ta’sirchanligi va umrboqiyligi ham shunda. Hukmingizga havola etilayotgan hikoyalar to‘plami umumiy o'rta talim maktabi o'quvchilari, akademik litsey va o'rta maxsus kasb-hunar kollejlari talabalari hamda keng kitobxonlar ommasiga moljallangan.
-
O'tgan kunlar
A.Qodriy,Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz.
-
Xo'rlanganlar va haqoratlanganlar
F.Dostoevskiy,Ushbu kitob ilk bor о 'zbek tilida 1966-yilda chop etilgan. Bu davrdagi nashrida ayrim so z va jumlalarning та ’nosi izohlanmagan yoki ruscha s o ‘zlar, yoki baynalmilal jumlalar orqali berilgan edi. Bu holat bilan biz tarjimoniarni yoki o ‘sha davr nashriyoti xodimlarini kamsitish fikridan yiroqmiz. Faqat hozirgi davr kitobxonlarining talab va iltimoslariga asosan asar tarjimasiga qo ‘shimcha iqtiboslar kiritildi va asar hozirgi о 'zbek adabiy tili qoidalari asosida qayta tahrirlandi.
-
Tushda kechgan umrlar
O'tkir Hoshimov,Inson hayotida shunday lahzalar bo'ladiki, bu lahzalar uning butun umriga, butun hayotiga tatiydi. Asar qahramoni Rustam ham ana shunday taqdir egalaridan biri. Qaibi go'zal orzular bilan limmo-lim to'lgan navqiron yigit Afg'oniston tuprog'iga yuboriladi. Urushning qancha dahshati, qancha iztirobi, qancha g'ami bo'lsa, harini boshidan kechiradi. Olim bilan yuzma-yuz keladi.Ayniqsa, asardagi go'dak bolaning vahshiylarcha o'ldi rilgan onaning qonga belangan ko'kragi tomon talpinishi o'quvchi qalbini larzaga keltiradi. Xo'sh, aytingchi, bunday razolatlar ichida kechgan. umrning ana shunday og'riqli lahzalarini esdan chiqarib bo'ladimi?
-
UzuklaR Hukmdori
JON RONALD RUEL TOLKIN,Britaniyalik adib Jon Ronald Ruel Tolkin (1892-1973 )qalamiga mansub "Hobbit yoxud borib qaytish "romanini uzviy davomi bo'lgan "Uzuklar hukmdori "roman -epopeyasini ona tilimizga tarjima qilishdan maqsad yoshlarning yaxshilikka ,adolatga ,haqiqatga ,mehr - muhabbatga bo'gan ishonchini yanada mustahkamlash,kindik qoni to'kilgan yurt -ONA VATANga bo'lgan muhabbatini yanada yuksaltirishdir.
-
Асрни қаритган кун
Айтматов Чингиз,Ёзувчи Чингиз Айтматов барча асарларида булгани каби, мазкур асарида хам уз усул-анъанасига содик холда муайян хаётий вокеалар тасвирини ривоятлар фонида тасвирлаганки, асарни укиганимизда, хаёт турмуш тасвири каердан бошланади-ю, хайратомуз тахайюл рамзлари, фантастика каерда тугашини билмай коламиз.