-
QAYTISH
REMARK,Erix Mariya Remarkning "Qaytish" romani mashhur "G'arbiy frontda o'zgarish yo'q" romanining o'ziga xos mantiqiy davomidir. Urush maydonlarida tirik qolgan yigitlar endi tinch hayotga qaytib, jamiyat bag'rida o'rin topishga urinadilar. Biroq ularni kutgan dunyo ham, odamlar ham o'zgargan - kechagi jasur askarlar bugungi kunning begonalariga aylanib qolgan. Asarda inson ruhiyatining urushdan keyingi parchalanishi, yo'qotishlar og'rig'i va ma'nosini yo'qotgan hayotning bo'shlig'i chuqur tasvirlanadi. Remark qahramonlari nafaqat tirik qolish uchun, balki ruhan yashash, qaytadan inson bo'lib qolish uchun ham kurashadilar. "Qaytish" - urushdan omon qaytgan avlodning tragediyasi hagidagi roman. U inson va jamiyat munosabatlari, xotira va dard, umid va iztirob haqida so'zlaydi. Remarkning qalamidagi samimiylik va dardli poetik ohang bu asarni XX asr adabiyotining eng ta'sirli sahifalaridan biriga aylantiradi.
-
BEMOR
Abdulla Qahhor,Асарда асосий қаҳрамон касаллик орқали ўз ҳаётини, оила ва атрофдагилар билан муносабатини қайта кўриб чиқади. Muallif инсон руҳияти, заифлик ва инсонийлик масалаларини чуқур таҳлил қилади
-
Choliqushi
Rashod Nuri Guntekin,Ushbu kitob birinchi jahon urushi arafasida yuz beradi. Asarning bosh qahramoni Feride yoshligida ota-onasidan ajrab, hayotda turli qiyinchiliklarga duch keladi. Feride oʻz xolasining oʻgʻli Komronni sevib qoladi. Komron ham uni sevadi, ammo oilaviy shartlarga koʻra ular birga boʻla olmaydilar. Feride oʻqituvchi boʻlib ishlash uchun chekka qishloqqa ketadi. Asar soʻnggida ikki yosh nihoyat bir-biriga yetishadi.
-
Uch Mushketyor
Aleksandr Dyuma I,Асарда асосий қаҳрамонлар — Атос, Портос, Арамис ва д’Артаньян орқали жанжаллар, сиёсий интригалар ва фидойилик тасвирланади. Ушбу достлик, фидойилик ва адолат ғоялари асарнинг асосий мазмунини ташкил этади.
-
Hazrati inson
Rahmat Fayziy,Bu asar nafaqatalohida bir oilaning fidoyiligini balki butun o'zbek xalqining milliy fazilatlarini va ma'naviy qudratini namayon etuvchi yorqin bir oynadir.
-
Bola Alisher
MUSO TOSHMUHAMMAD OʻGʻLI ΟΥΒΕΚ,Oybek nasr va nazmni birgalikda olib borgan adib sifatida adabiyotimizda o‘ziga xos o‘rin egallagan. Uning she'riyati ko‘ngilga qanchalik yaqin bo‘lsa, nasri ham qalblarni shunchalik titratadi.
-
IKKI ESHIK ORASI
O'tkir Hoshimov,Asarda insonlar taqdiri va inson umrining murakkabligini mahorat bilan tasvirlangan. Adib, birinchi navbatda, tinchlikka rahna solgan urushni tilga oladi. Ayniqsa, urush voqeligining har bir ota-ona qalbini jarohatlagani, koʻngillariga ozor yetkazgani romanning umuminsoniy pafosini tashkil etadi. Adib qalamga olgan obrazlari oddiy odamlarning fazilatlari – mardligi, matonati, vatanparvarligi va sabr-bardoshi haqida soʻzlaydi.
-
OTOYINING TUG'ILGAN YILI
Erkin A'zam,Асарда асосий қаҳрамонлар ота ва фарзанд муносабатлари орқали инсоний меҳр, масъулият ва қадриятлар муҳитини очиб беради. Muallif оддий ҳаётий воқеалар орқали инсон психологияси ва оилавий алоқаларнинг аҳамиятини кўрсатади.
-
-
KOH NA DUN YO
Odil Yoqubov,Ўзбекистон халқ ёзувчиси Одил Ёқубов ўзининг тарихий романлари билан нафақат ўзбек китобхонлари, балки чет эллик китобхонларнинг ҳам меҳрини қозонган. Адиб "Кўҳна дунё" романида икки буюк олимнинг болалиги, ижтимоий муҳит, ёшлик йиллари, илк севгисидан тортиб, даҳо ижодкорга айлангунча бўлган даврни жонли ва рангли бўёқларда тасвирлайди. Уларнинг илм-фан тараққиётига қўшган буюк ишларини умумлаштиришга ҳаракат қилади. Ҳар икки улуғ аждодимизнинг ҳаёти ва илм-фан ривожига қўшган ҳиссасини бадиий образларда акс эттирган ушбу асар бугунги кун ўқувчисини бефарқ қолдирмайди, деган умиддамиз.
-
ALVIDO QUROL
E.M. HEMINGUEY,Dunyo miqyosida mashhur adib, "Nobel" mukofoti sovrindori Ernest Hemingueyning "Alvido, qurol" romani undagi qahramonlarning fikr-xayollari, kechmishlari orqali urushning insoniyat boshiga solgan mudhish kulfatlari haqida oʻylashga, tinchlikning qadriga yetishga chorlaydi.
-
UYQU ISTAGI
ANTON CHEXOV,Асарда асосий қаҳрамон ўз уйқусини тўла қондириш орзу қилиб, кундалик ҳаётдаги қийинчиликлар ва инсон психологияси билан курашини тасвирлайди. Chexov қаҳрамоннинг оддий кундалик ҳаёти орқали инсоннинг ички ҳаёти ва кичик орзулар аҳамиятини кўрсатади.
-
Semiz va oriq
ΑΝΤΟΝ PAVLOVICH CHEXOV,Асарда икки асосий қаҳрамон — семиз ва ориқ одам орқали одамлар орасидаги нафрат, ҳасад ва табиат фарқлари тасвирланади. Chexov қаҳрамонларнинг ички дунёси ва кундалик ҳаётини юмор ва сатира орқали очиб беради.
-
БЕГОНА ВАБО
Альбер Камю,“Бегона” асарида Мерсо исмли қаҳрамон орқали инсоннинг жамиятдан бегона бўлиши, ҳиссизлик ва ҳаётнинг “маъносизлиги” ғояси кўрсатилади. Унинг қилмишлари ва суд жараёни орқали адолат ва ахлоқ тушунчалари савол остига олинади.
-
ЧЎҚИНТИРГАН OTA
Марио ПьЮЗО,Mario Pyuzoni mashhur qilgan va adabiyot sahnasida uning nomini ko‘klarga ko‘tarishga sabab bo‘lgan asar, shubhasiz, "Cho‘qintirgan ota yoxud mafiya sardori" asaridir. Bu asar million yillardan beri odamlar o‘rtasida davom etib kelayotgan illatlar,
-
ЧЎҚИНТИРГАН ОТА ёки мафия сардори
Марио Пьюзо,Асарда америкалик ва сицилиялик мафиячиларнинг ҳаёти, уларнинг жиноий фаолияти ҳамда сиёсий арбоблар билан алоқалари очиб берилади. Шу билан бирга, инсонлар ўртасидаги ҳасад, адоват ва бойликка бўлган ҳирс каби салбий хусусиятлар ёритилади.
-
КИЧИК РИСОЛАЛАР VIII
Абу Райҳон Беруний,“Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар” асарида қадимги халқларнинг тарихи, тақвимлари, байрамлари ва урф-одатлари ҳақида маълумот берилган. Асарда турли халқларнинг маданияти илмий асосда таққосланган. Муаллиф ўтмиш меросини чуқур ўрганиб, унинг аҳамиятини кўрсатади. Асар ўқувчини тарихни билиш ва аждодлар меросини қадрлашга ундайди.
-
МАТЕМАТИК ВА АСТРОНОМИК РИСОЛАЛАР VII
Абу Райхон Беруний,“Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар” асарида қадимги халқларнинг тарихи, тақвимлари, байрамлари ва урф-одатлари ҳақида маълумот берилган. Асарда турли халқларнинг маданияти илмий асосда таққосланган. Муаллиф ўтмиш меросини чуқур ўрганиб, унинг аҳамиятини кўрсатади. Асар ўқувчини тарихни билиш ва аждодлар меросини қадрлашга ундайди.
-
ЮЛДУЗШУНОСЛИК САНЪАТИ АСОСЛАРИНИ ТУШУНТИРИШ КИТОБИ VI
Абу Райҳон Беруний,“Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар” асарида қадимги халқларнинг тарихи, тақвимлари, байрамлари ва урф-одатлари ҳақида маълумот берилган. Асарда турли халқларнинг маданияти илмий асосда таққосланган. Муаллиф ўтмиш меросини чуқур ўрганиб, унинг аҳамиятини кўрсатади. Асар ўқувчини тарихни билиш ва аждодлар меросини қадрлашга ундайди.
-
КОНУНИ МАСЪУДИЙ V
Абу Райхон Беруний,“Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар” асарида қадимги халқларнинг тарихи, тақвимлари, байрамлари ва урф-одатлари ҳақида маълумот берилган. Асарда турли халқларнинг маданияти илмий асосда таққосланган. Муаллиф ўтмиш меросини чуқур ўрганиб, унинг аҳамиятини кўрсатади. Асар ўқувчини тарихни билиш ва аждодлар меросини қадрлашга ундайди.