-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Бош максадимиз-иктисодиетимиздатимизда олиб бораётган ислохотларни ва таркибий узгаришларникескин чукурлаштириш, хусусий мулкчилик, кичик бизнез ва тадбиркорликка кенг йул очиб беришдир
Бош максадимиз-иктисодиетимиздатимизда олиб бораётган ислохотларни ва таркибий узгаришларникескин чукурлаштириш, хусусий мулкчилик, кичик бизнез ва тадбиркорликка кенг йул очиб беришдир
-
ИСТОРИЧЕСКАЯ ПОЭТИКА
Отечественную науку о литературе в XIX в. представляли такие блистательные имена, как, например, Ф.И. Буслаев, А.Н. Пыпин, Н.С. Тихонравов. Но и на этом ярком фоне глубиной, оригинальностью своей мысли безусловно выделялись двое: Александр Афанасьевич Потебня (1835- 1891) и Александр Николаевич Веселовский (1838-1906).
-
ПОСТДОК
В 2006 г. Тильду Суинтон, утонченную актрису, красавицу, интеллектуалку с ясной головой, пригласили на фестиваль в Сан-Франциско произнести речь о кино. Произвести мозговую атаку. Доклад Суинтон представлял собой чтение письма ее восьмилетнему сыну Ксавье, будто бы или на самом деле задавшему перед сном вопрос: «Что снилось людям в те времена, когда кино еще не изобрели?» Мама воспользовалась — «сон в руку» — любознательностью ребенка для написания заказного текста. Этот документ был напечатан в журнале «Vertigo»1.
-
АЛИШЕР НАВОИЙ
Дахо шоир ва мутафаккир, давлат арбоби Алишер Навоий хаёти ва фаолиятига хизихиш уз замонасидан бошланиб, бугунги кунгача сунмай квлаётир. Аёнки, ижтимоий-тарихии таращиёт илгарилагани сари инсон тафаккури муайян вокеа-ходисага нисбатан турли карашларни намоён этади
-
ЛИРИКА
Буюк қомусшунос Абу Алн ибн Синонинг ижодий фаолиятн жуда хилма-хил ва ранг- барангдир. Аллома ўз давридаги мавжуд бўлган ҳамма фанларда ҳам салмоқли из қолдирган. Ибн Сино дунёда, биринчи навбатда, буюк табиб сифатида машҳур бўлгани билан бирга олимлар наздида буюк файласуф сифатида ҳам ҳурматли. Унинг ннсонга, биринчи навбатда, практик жиҳатдан зарур бўлган тиббий асарлари олим номини дастлаб бутун дунёга таратди ва уни ўчмасликка олиб келди.
-
-
YER MONITORINGI
«Yer monitoringi» nomii o‘quv qo'llanmada yer monitoringini yuritish, uining mazmuni, mohiyali, vazifalari va zamonaviy innovatsion texnologiyalar hamda ularni qo'llashga qaratilgan jarayonlar batafsiJ yoritilgan.
-
MATEMATIK ANALIZDAN MISOL VA MASALALAR
L'shbu qo'llanina matematik analizning ikki karrali integrallar, uch karrali integrallar, birinchi va ikkinchi tur egri chiziqli integrallar, birinchi va ikkinchi tur sirt integral lari, Stoks va Ostrogradskiy formulalari, maydonlar nazariyasi elementlari hamda Furye qatorlari mavzulari bo'yicha talabalarda misol va masalalarni mustaqil yecliish ko'nikmasini liosil qilishga mo‘ ljallangan
-
СУРХОНДАН ЭСАР САБО
Куеш ватоыи булгаплигиданми, офтоб и лк соломин и Сурхон диёрига бсради. \apopamunu ме.ур билон с.очганидан, бауор %ам бириичи марта кулиб бо/fiidu. Бобом лар ру.ыаб, куклам ни бошлаб келади. Бу му/(аддас улка улуг аждодларимиз маскани, бахшилар ватани, полвонлар диё'ри, Алпомиш ва Барчинойлариинг сулим
-
STATISTlKA UMUMIY NAZARIYASI
Darshk barcha iqlIsodlY ohy o'quv yurtlan va fakultetlari talabalari va rnagistrlari uchun rno'ljallangan. Undan amaliyotda faoliyat olib boruvchilar ham foydalanishlari rnumk:in.
-
-
АМИР ТЕМУР ТУЗУКЛАРИ - ДАВЛАТ БОШКАРУВИ АСОСИ
Мажур укув кулланма 5А120303 - «Днвлат бошхаруви ва махаллий уз-у-зини бошцарув» магметрлик мугахасснслик йуналиши укув режасида белгнлаяган так лов фани буйича гайёрланган Укув адабибти булнб. унда «Темур гузукларК)(Нииг мазмун-мохдяти. давдат боцщарувида тутган Урни. асардаги бошка асосий масапялар тахдил тгилган.
-
Олтин ЖИЛДЛИК
ХХ аср ўзбек маданиятининг улуғ намояндаларидан бири Абдулла Қодирийнинг адабий мероси адабиётнинг қатор тур ва жанрларида яратилган асарлардан иборат, Афсуски, бугунги китобхон ёзувчининг икки машҳур асари «Утган кунлар» «Меҳробдан чаён» романларинигина яхши билади. Ҳолбуки, Аб-дулла Қодирий бу асарлардан ташқари талайгина ҳикоя ва очерк лар, ҳажвиялар, адабий ва публицистик мақолалар муаллифи ҳамдир. Абдулла Қодирий асарларининг ушбу нашрида ёзувчи қала-мига мансуб барча бадизлар китобхонга биринчи марта тўла ҳолда тақдим этилади
-
-
АМИР ТЕМУР ХАКИДА СУЗ
Ушбу мажчуалан Узбекистан Рсснублнкаси Президента И. А. Каримовниш буюк соу|б|уирон А.чир Тс чур пшаллулнннш 660 йи.ътаги муиоса-6aiH билам бу.таб утган анжуман ва гантшалардэ сфзлапн нуткдарн Урин олган.