-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Геополитика
Геополитика - крайне модная сегодня наука на стыке политологии и географии. Она получила широкое признание как среди политикой, так и в системе образования России. Учебное пособие впервые в отечественной литературе освещает основные грани геополитики в виде строгой системы. Дан подробный обзор главных геополитических теорий.
-
КАДИМИ ХОРАЗИМ МУДОФАА ИНШОТЛАРИ
Урта Осиё жах,он цивилизациясининг энг кддимги марказлари-дан бири. Бу худуд халк,и томонидан бой ва узига хос маданият яратилган. Урта Осиё халкдари маданияти сарчашмаларини излаб топадиган археологлар ва тарихчиларнинг тадк,ик,отлари туфайли тарихий-археологик сох,а тобора аник, намоён булмокда. Зардуш-тийларнинг диний матнлари туплами — «Авесто» энг кддимги Урта Осиё тарихининг жуда мух,им манбаи х,исобланади. Унинг биринчи боби «Видевдат»да Марказий Осиёдаги, шунингдек унга бак,амти булган Афгонистон ва Шимоли-шарк,ий Эрон х,удуддаридаги мам-лакатларнинг Ахура Мазда томонидан тузилган руйхати, жумладан, Арьянам Айжа, «Гова, сурдлар макони», «кудратли ва мумин Моури (Марв вилояти)», «байрокдари баланд кугарилган, гузал Бахди (Бак,-трия)», «Моури ва Бахди оралиридаги Нисайа», Х,орайва (Х,ирот вилояти) ва жануби-шаркдаги Х,инд х,амда Харвати (Арохсия) х,удуд-ларигача булган бошк,а вилоятлар, жанубда Х,илманд водийсидаги Хайтуманта, рарбдаги гурганжлар, Par (Мидиянинг шимоли-шарк,и-да) ва х,.к.лар зикр этилган.
-
БУРХОНИДДИН МАРГИНОНИЙ: ТАРИХИЙ ХАКИКАТ ВА АСОТИРЛАР
Буюк шахслар хасида халк ораснда доимо тарихий фактлар билан бир каторда. турли ривоятлар, кара шла р ва афсоналар кенг таркалади. Бундай маълумотларникг канчалик кенгмнкёсли ва куп булиши мазкур кишинннг шунчалик машхурлигилан дарак бсрадн. Аммо и неон аклини хайратга солувчи бу каби ривоятлар остнда узнга хос тарихий хакикат хам ётади.
-
-
«ПОЛИМЕРЛАР ФАНИНИНГ ҲОЗИРГИ ЗАМОЙ МУАММОЛАРИ»
МАТЕРИАЛЫ РЕСПУБЛИКАНСКОЙ НАУЧНОЙ КОНФЕРЕНЦИИ ПОСВЯЩЕННОЙ 95-ЛЕТИЮ АКАДЕМИКА ХА УСМАНОВА
-
-
Рамаяна
Қадимги эртаклар, мифлар ва афсоналарнинг... асосий мағзини чуқурроқ тушунишларингизни истардим.
-
O ZBEK VA QORAQALPOQ TILLARIDA SO Z YASALISHI
Monografiya o'zbek va qoraqalpoq tillarida so'z yasalisln, xususan, yasovchi qo'shimchalaniing qiyosiy funksional-semantik ladqiqi niasalasio^ taalluqlidir. Unda о ‘z qatlam doirasida yuz beradigan icliki va tashqi yasalish hodisasiga daxldor umumiy va xususiy tomonlar aks etgan. Tillararo о zlashgan qatlamga mansub ot yasovchi qo 'shimclialarning semanlik imkoniyatlat i aniqlangan hanida o'z va о‘zlashgan qatlamga oid ot yasovchi qo shimchalar sinonimiyasida farqli alomatlar mavjudligi belgilangan.
-
Умумий ва тиббий психология
Ушбу мавзуда биринчи марта яратилган дарсликда умумий ва тиббий нсихологияга оид маыумотлар умумлаштирилган. Унда шунингдек. мазкур фаннинг вазифалари, амалий ахдмияти, руҳий жараёнлар, тиббий ходимларнинг руҳий хасталикларга чалинган беморларга муносабати, этика ва деонтология масалала- рига муносиб урин ажратилган. Дарслик тиббиёт коллежлари укувчилари, тиббиёт олийгоҳи талабаларига мулжалланган булиб, ушбу фан буйича укув дастурига мувофик, келади.
-
УЗБЕК BA ЧЕТ ЭЛ БОЛАЛАР АДАБИЁТИ
Хар томонлама баркамол янги авлодни вояга етказиш лав-латимизнинг бугунги кундаги энг муҳим вазифаларидан бири-дир. Бу борада бадиий адабиёт, айниқса, болалар адабиёти катта роль ўйнайди. М. Жумабоевнинг мазкур дарслиги "Кириш", "Халқ оғзаки ижоди ва болалар китобхоллити", "Ўзбек бола-дар адабиёти", "
-
ГЕОПОЛИТИКА и ПОЛИТИЧЕСКАЯ ГЕОГРАФИЯ
В учебнике впервые представлена общая картина развития двух генетически взаимосвязанных дисциплин — геополитики и политической географии. Авторы анализируют их проблемы, направления, теории, концепции, модели и гипотезы, включая новейшие достижения мировой географической мысли, почти неизвестные в нашей стране. Учебник отличается сочетанием глубокого теоретического анализа с богатым и тщательно подобранным историческим материалом. История идей раскрывается на примере их проявления в системе международных отношений и политической жизни многих стран мира. Особое внимание уделено проблемам геополитики и политической географии России.
-
Yashil iqtisodiyot
Mazkur darslikda zamonaviy dunyoda "yashil o'sish" konsepsiyasining nazariy jihatlarini yanada rivojlantirish uchun iqtisodiyotni modernmizatsiya qilish, resurslar va mablag'larni ustuvor innovatsion loyihalar, raqobatbardosh texnologiyalarga jamlash, iqtisodiy o'sishning an'anaviy modellaridan "yashil" iqtisodiyotga o'tishni tushunish muammolarini ancha muvaffaqiyatli hal etayotganYevropa Ittifoqi tajribasini o'rganishga katta ahamiyat berilgan.
-
Багрикенглик динларнинг маьрифий асоси
Укув кулланма олий таьлим муассасаларида маданиятшунослик маданий антропология каби фанларни утишда хам фойдаланиш тавсия этилади
-
МЕТОДИЧЕСКИЕ УКАЗАНИЯ ПО ПРОВЕДЕНИЮ ПРАКТИЧЕСКИХ ЗАНЯТИЙ ПО КУРСУ "ИНЖЕ НАЯ ЭНЗИМОЛОГИЯ"
Данные методические указания по проведению практических занятий по курсу "Инженерная энзимология" включают в себя описания ряда методов очистки, выделения, определения активности ферментных препаратов, используемых в инженерной энзимологии. Также содержат краткий теоретический материал для более лучшего усвоения материала и выполнения практических занятий. Кроме того, предлагаются в конце каждого раздела вопросы для проверки полученных знаний студентами.
-
Замонавий ахборот ва коммуникация технологиялари ҳамда интернет тизимини янада ривожлантириш, уларни ҳар бир оила ҳаётига жорий этеш ва кенг ўзлаштириш бўйича тренинг курслари қўлланмаси
Замонавий ахборот ва коммуникация технологиялари ҳамда интернет тизимини янада ривожлантириш, уларни ҳар бир оила ҳаётига жорий этеш ва кенг ўзлаштириш бўйича тренинг курслари қўлланмаси
-
БУНИ ҲАЁТ ДЕБДИЛАР ЁКИ ЎҒЛИМ УЛУҒБЕКНИНГ КУНДАЛИГИ
Муаллиф йигирма олти йиллик меҳнат маҳсулини ўқувчи ҳукмига ҳавола этмокда. Китобни қўлга олиб, орқа-олдига н азар таш лай си з-у салм оқлаб кўриб, беи х ти ёр ўқи ш га ту ти н аси з. К ей и н -ч и ? Ч алғиб ке тм ай си зм и ? С аҳ и ф ал ар қ а ти д ан ў зи н ги з и зл агая ш оҳиста ва зар и ф сеҳрни , дарддош оғриқларни топсангиз чалғимайсиз. Ўқиб, ўртоқларингизга ҳам беришни таклиф қиламиз.