-
-
Jismoniy tarbiya va sport
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
IQTISODCHILAR UCHUN MATEMATIKA
Darslik iqtisodiyot yo‘nalishidagi talabalar uchun modjallangan. Unda matematikaning chiziqli algebra, analilik gcomelriya, dilTcrcnsial va integral hisob, differensial tenglamalar, qatorlar kabi bod ini lari yoritilgan va tegishli masala, misollar (jumladan iqtisodiy mazmundagi masalalar) keltirilgan
-
-
YENGIL ATLET1KA VA UNI 0‘QITISH METODLKASI
Kadrlar tayyorlash miiliy dastun, “la lim to'g'risidagi ’ 0‘zbe-kiston Respublikasi qonuni qoidalariga muvofiq holda yangi olquv rejalari. dasturlarining zamonaviy didaktik ta'minotini ishlab chiqish Oliv o’quv yurtlari faoliyatida miiliy tajribalarning tahlili va jahon miqyosidagi yutuqlar asosida yangi darsliklarni o'quv adabiyotlarini varatish vazifalari ko'rsatib o‘tilean.
-
ЎСИМЛИКЛАР АНАТОМИЯСИ ВА МОРФОЛОГИЯСИДАН АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАР
Ушбу қўлланма педагогика институтларининг «табииёт-география», «химиябиология», «география-биология» ва «қишлоқ хўжалик асослари-биология» факультетларида ўқийдиган ҳамда сиртдан таълим оладиган студентларига мўлжаллаб ёзилган бўлиб, унда студентлар мустақил амалий машғулот бажариши учун зарур бўлган техник воситалардан унумли фойдалана билиш усуллари баён этилган. Амалий машғулот бажариш жараёнида студентлар асосан гулли
-
Ona tili o'qitish metodikasi
Mazkur darslikda boshlang'ich sinf ona tili o'qitish metodikasi kursining maqsad va vazifalari, bo'limlari: savod o'rgatish metodikasi, sinfda va sinfdan tashqari o'qish metodikasi, fonctika, gragika, grammatika, so'z yasalishi, imlo o'qitish metodikasi; va o'quvchilarning bog'Ianishli nutqini o'stirish metodikasi ta'lim oldiga qo'yilgan zamonaviy talablar asosida bayon qilingan.
-
МАРКЕТИНГ ТЕРМИНЛАРИ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ
Қадимий цивилизация марказларидан бири бўлиб келган Ўзбекистонда истикдол туфайли қомусшунослик ва луғатшунослик соҳалари кенг кўламда ва изчил ривож топаётгани энг янги тарихимизнинг муҳим ҳодисаларидан саналади. Бинобарин, тоталитар тузум асоратларидан халос бўлиш жабҳасида навқирон дав- латнинг қонунчилик базаси бутунлай янгиланиши жараёнида, энг аввало, қонунлар ва кодекслар жамиятга ҳавола этилаётган янгича тушунчалар ва терминлар ман- баига айланиб бормокда. Бевосита иқтисодиётга оид қонунларда дарсликлар, ўқув қўлланмалари, илмий асарлар ва бошқа босма маҳсулотларда такдим этилаётган янги тушунчалар, терминлар ва истилоҳлар таърифлари келтириб ўтиладики, бу- ларнинг ҳамма-ҳаммаси «бозор иқтисодиёти» деган барча замонларда барқарор ва устивор бир ҳодисани кишиларга тушунтириб беришга хизмат қилади.
-
IQTISODIYOT SUBYEKTLARI MOLIYAVIY HOLATINING TAHLILI
Ushbu o‘quv qo‘llanma xo jalik yurituvchi subyektlarniug moli- yaviy holatini baholash, tahlil ctLshning nazariy va amaliy jihatlari haqidagi m a’Iumotlardan iborat bo'lib subyektlar faoliyatini niuhim qirralarini ochib berishga imkon beradi. Mazkur qcf Ilan m ining mu hi m jihati korxona boshqaruvida tahlilga oid jihad irni ilmiy tadqiq etilganligidir.
-
-
КОРХОНАНИНГ И1?ГИСОДИЙ САЛОХИЯТИ ТАХДИЛИ
Мониграфияла корхонанпнг нкдж:рднн сало.уаяти иадмлни. таркмбн, уни нфодаловчм курсзтхмчлар такими, саыаралорднгн. v ирни анидаш ва тадлил хклиш иуллари мраб чюдоган. Шу-нннгэск, унда асосий воситалар, но мо длин дхтивлдр айланма wu6.oaf.4ap, товар моддий тахиралар, добиторлкк ва кредитор ли к мралари, меднат сало\ияти хаб и категорияларки таддил хнлиш усуллари амалий маълумотларнм ку платан \<>лда еритилган. Олий ва УРта махсус Уцув юртлари талабалари. магистрлар, аспирант ва локторитирга, ифнсолиЙ тадлич б клан шугулла-нувчи менежерлар ва мугахасснсларса мупжалпаяган
-
Basic Topology
This is a topology book for undergraduates, and in writing it I have had two aims in mind. Firstly, to make sure the student sees a variety of different techniques and applications involving point set, geometric, and algebraic topology, without delving too deeply into any particular area. Secondly, to develop the reader's geometrical insight; topology is after all a branch of geometry.
-
O‘ZI UYLANMAGAN SOVCHI
Qiziq-a: o‘zi uylanmagan sovchi? Kim u? Qanday odam? Nahotki shundaylar bo‘lsa hayotda?.. Ishonavering, Nozimga o‘xshaganlar bor. Eng qizigi, u hali yosh, navqiron. Shunga qaramay, dono, oqil, yetti o‘lchab, bir kesadi.
-
МАРКЕТИНГ: БОЩКАРУВНИНГ БОЗОР КОНЦЕПЦИЯСИ
Ушбу ук,ув кулланмада маркетингнинг замонавий концепцияси кел-тирилган. Маркетинг фаолиятини ташкил килувчилар ва бозорга таъсир этувчи дастаклар (воситалар) мукаммал куриб чик,илган. Маркетингда иш латиладиган асосий атамаларга таърифлар, адабиётлар руйхати ва марке тингнинг чизмавий изохдари берилган. Кулленма бозорни, товарларни урганиш, корхоналарда маркетингни яратиш масалаларини мукамма/ изохдаш билан ажралиб туради. Х,ар бир мавзу сунггида саволлар Вс мукобил жавоблар келтирилади. Рахбарлар, мутахассислар, олий yxyi юртлари талабалари, малака ошириш институтлари тингловчилари ва ли цей укувчиларига мулжалланган.
-
ТОШКЕНТ ШАХРИНИНГ ТАРИХИИ топонимияси
Монография Тошкент шаҳрининг ХIХ аср охири ХХ аср бошларидаги тарихий топонимиясига бағишланган. Мазкур даврда Тошкент шаҳри ҳудудида мавжуд жой номлари таснифи, таркиби, номланиши қонуниятлари ва тарихий хусусиятлари ёритилган.
-
QADIMGI TURKIY YOZMA YODGORLIKLARINING TIL XUSUSIYATLARI TAHLILI HAQIDA (X-XIV asrlar yozma yodgorliklari)
X-XIV asrlar adabiy tili va yozma yodgorliklaming lisoniy xususiyatlari bo‘yicha, ayniqsa, hududiy jihatdan tavsiflab va davrlashtirib o‘rganish, dialektal asosining belgilanishi xarakterlidir. Bunda A.M. Shcherbak, A.K. Borovkov, E. Nadjip, E. Fozilovlarning ishlari muhim o‘rin egallaydi. Ularning asarlarida XI-XIV asrlar yozma adabiy tili, asosan, hududiy lahjalar yoki adabiy markazlarga bog‘lab o‘rganilgan. Bunda shu davrlarda yaratilgan yozma yod-gorliklar turli hududlarda yozilganligi va o‘sha hudud qabilaviy lahjalar ta’sirida bo‘lganligi inobatga olingan. Bu davrlar tilining lahjaviy asosi bir necha adabiy markazga bo g‘lab talqin etilib, har bir adabiy markazdagi mahalliy til mustaqil adabiy til deb qaralgan.
-
O'zbekistonda ARXIV ISHI TARIXI
O'zbekistonda ARXIV ISHI TARIXI. Mazkur qo'llanmada qadimgi,o'rta asrlar,xonliklar,mustamlaka.sovet boshqaruvi va mustaqillik davrlarida..
-
ЎЗИ УЙЛАНМАГАН СОВЧИ
Қизиқ-а: ўзи уйланмаган совчи? Ким у? Қандай одам? Наҳотки шундайлар бўлса ҳаётда?.. Ишонаверинг, Нозимга ўхшаганлар бор. Энг қизиги, у ҳали ёш, навқирон. Шунга қарамай, доно, оқил, етти ўлчаб, бир кесади. Маслаҳат-ўгитлари билан дўстларини ҳам, бошқаларни ҳам лол қолдиради. Совчиликка бориб, ишни дўндиради.