-
-
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Farmakognoziya
Darslik farmakognoziya fanini o'qitishning amaldagi dasturi asosida yozilgan bo'lib, unda dorivor o'simliklar mahsuloti, ularning tasviri, o'sish joyi, yig'ish, quritish usullari, kimyoviy tarkibi, tahlil qilish, ishlatish va dorivor preparatlari to'g'risida to'liq ma'lumot keltirilgan.
-
-
ВАТАН ФИДОЙИЛАРИ
Инсон икки марсами — Ватанни ва ота-онани танлаш хукукига л а >мас. Ьир Ватан ва халкм мансублик ха кишига умр буйи масъулият юклаС боравсради. Бу иккисини \ар кандай ёвуз кумдан \имоя мииш — шу Ватан фарзанли. шу халк; вакили булган \ар бир йигит учун мукадаас бурч, шарафли вазифа Мамлакатимиз жанубий чсгараларига суцилиб кирмо^чн булган халкаро тсррорчи газамдаларга царшн марлонавор кура ища Махмуджон, Алишер. Рафуржон. Бобуржон, Сайёр, Маъруфжон, Эломон, Абдухалим. Юнус. Улугбек. Дониёр. Кдхрамон леган ёш-ёш — иав-к,ирои йигитларимиз кдхрамонларча хал о к булдилар.
-
-
Ўзбек тили ва адабиёти
Ўзбек тилида дарс олиб бориладиган нофилологик олий ўқув юртлари ва факультетлари талабаларига узбек тилини ўқитишдан асосий мақсад уларнинг ҳозирги ўзбек адабий тилининг янги алифбосини ва имлосини яхши ўзлаштириб олиши ҳамда адабий тилнинг турли услубла ридан бохабар бўлиши ва уларни амалда қўллай билиши, шунингдек, расмий ҳужжатлар тузишни яхши эгаллаб олишига эришишдан иборат
-
АРХИВШУНОСЛИК
"Архившунослик"ўқув қўлланмасида мустақил Ўзбекистон шароитида архив ишида содир бўлган асосий ўзгаришлар биринчи бор ўз аксини топди.
-
-
УРТА АСРЛАРДА ФРАНЦИЯ ДАВЛАТИ ВА ХУКУКИ
Франция феодал муносабатлар энг ривожланган, классик шаклга эга булган давлат эди. У 843 йилда Верден шахрида Карл Буюкнинг уч невараси йигилишида франклар импе-риясининг уч кисмга булиниб кетиши натижасида ташкил топган. Верден ахдига мувофих мархум Людовик Худо-жуйнинг катта угли Лотарь императорлик унвонини сакдаб к,олди, лекин укалари Людовик Немис ва Карл Ялтирохбошга нисбатан хеч хандай махсус хУКУККа эга эмас эди. Укалари-нинг хар кайсиси уз холича мустахил хирол булиб холди, Лотарга Италия, Шаркда Рейн билан Барбда Масс, Шельда, Сена ва Рона дарёлари уртасидаги ерлар (бунга Бургундия хам киради) тегди, Рейннинг шархидаги ерлар Людовик Не-мисга тегди.
-
INGLIZ VA O‘ZBEK TILLARDA “O‘LIM” KONSEPTINING LINGVOKULTUROLOGIK TADQIQI
Ushbu monografiyada turli tizimli tillarda “o‘lim” kontseptining mazmuniy, shakliy, pragmatik va gramatik talqini hamda ularning lingvokulturologik xususiyatlari, o’zaro fanlararo bog’liqligi, o‘lim konseptining madaniyatlararo xususiyatlari va ularning verbal va noverbal vositalar orqali ochib berilishi, ingliz va o‘zbek tillarda “o‘lim” kontseptiga ta’luqli odatlar, irim va etikani matnlar tahlili misolida yoritilgan.
-
-
-
QARAQALPAQ TILINDEGI FEYIL FRAZEOLOGIZMLER
Jahan til bilimindegi izer fr a z e o logizmlerdegi tabiyati, payda boliw jollan, sem ' jm iya> omonimiya variantliliq, polisemiya, sinonimiya, s tr u kturasi ham qubihslan, frazeologizmlerdin morfolog yahq str_ paradigmatikasi boyinsha bir qatai jumi n e n
-
ВАТАН САОДАТИ
Мустак,иллик. миллий чафкура, миллий тараедмёт каби музуаддаг зуадриятларни бутун халзуимиз крнг ва трран идрок этмозуда. Кисзуа вазут ичида мамлакатиммз гуаетида юз берзан оламшумул узгаришлар, Ватаниммэнинг дуиё мизуёсида эгьти-роф :»гилиIпн одамларнинг онги ва тафаккурига ,\ам нжобнй таъсир хурсатмоида Бинобарнн. усиб келаётган янги ав-лод — Узбекистоннинг келажагини белгилайдиган фидо-йилар авлоди дунезуарашида V1'1 ушбу жараён узининг муайян зуззрралари билан намоён булаётир Хуш. мустазуил-лик мозумятизиз янада туда англаш. Ватаннм севиш. Натан туйгусини зуалбан идрок этиш. Ватан шарафини \имоя зуззлиш учун ёшлар ннмаларга эътибор беришлари керак? Ватан ва миллат манфаатлари ёш авлоддан нималарни галаб зуилмовуда?
-