-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
КУЁШ ФИЗИКАСИ
уёш — бош кетма — кетликнинт, G2V спектрам сцнфига кирувчи юлдуздир. У чу кур урганилган космик объект уисобланиб, бунинг сабаби — Куёшнинг Ердаги хает учун мухйм адамиятга эта эканлигидир. Куёшда юз берувчи ходисаларнн урганиш — бизга узок юлдузларда содир буладиган физик жараёнларни тушунишга имкон беради. Ушбу курсда Куёшнинг асосий ташкил этувчилари таърифи ва уларда юз берадиган жараёылар изчил баён этилган. Бу ташкил этувчиларнинг физик вазияти замонавий билимларга таянган ^олда келтирилди ^амда бу борада уз ечимини кутаётган муаммолар кдйд уилинди, Замонавий усуллар асосида Куёшда олиб борилган музшм тад^и^отлар ва бу 1 борада кулга киритилгаы асосий натижалар аъло^ида . курсатиб утилди.
-
MAXSUS PEDAGOGIKA
Muallif ushbu darslikda oligofrenopedagogika fanini qitish uslubiyatl, tnrbiyaviy ahamiyati, maqsad va vazifalari, uni qitishning ziga xosligi haqida fikr yuritadi. Darslikdu ajdodlarimizdan meros b lib qolgan tarbiya an'analari va aqidalari, metod va usullari nazariy jihatdan tahlil qilingan. Ayniqsa, unga mustaqillik mafkurasi g'oyalari singdirilgan. Mazkur darslik yordamchi maktab qituvchilari va defektologiya fakulteti talabulari uchun m ljallangan.
-
ЛЕИЛИ /МЕДЖНУН
В живописной долине, на скрещении больших путей из стран, лежащих за Аму-Дарьей, в Индию и Китай, в глубокой древности возник город Герат. Сын «железного хромца» Тимура Шахрух сделал в XIV веке этот город своей столицей. Герат расцвел. Украшенный чудесными зданиями, тяжелыми башнями и стройными минаретами, утопающий в садах, ов становится центром наук и искусств для всей Азии. Герат подарил миру много блестящих умов, вдохновенных талантов. Поэты — знаменитый Абдурахман Джами, Хатефн, Хеляли, Бивак; художннки-каллнграфы Султан Али-и-Мешхеди, Мухамед Хзндав, Рафики, гениальный ж"чопиеец Бехзад; музыканты Кул Мухамед Шейхи- Наи, то есть «играющий на флейте», Хусейн-Уди, то есть «играющий на дуде»,— все они были гордостью Герата.
-
КУЁШ БЕКАТИ
Узбекистан Кахрамони, Узбекистан Халк шоири А Орипов-нинг 2000 200] йилларда Гафур Гулом номидаги натриёт-мат-баа ижодий уйида турт жилдлик «Танланган асарлар»и, 2005 йилда эса «Адолат» нашриётида ушбу жилдларнинг мантикий давоми сифатида «Адолат куэгуси» (5-жилд) туплами нашр этилган эди. Шоир ижоди шу тахлит жамлаб борилаётир. «Куёш бекати» деб номланган ушбу янги туплам юкорида эслатиб утилган жилдларнинг тадрижий давоми, сана хисобидан 6-жилд хисобланади. Тупламдан шоирнинг кейинги турт-беш йилдаги ижод махсули, шунингдек, олдинги шеърий китоблар ва жилд-ларга кирмай колган шеърлар, айрим таржима асарлар урин олган.
-
МАХСУЛОТ СИФАТИ ВА РАКОБАТБАРДОШЛИГИНИ БОШКАРИШ
Укув кУлланчада мадсулот сифати ва даобпбарлошлигннн таъмшгшшнннг асосий часалалари куриб чицилади. Ма\сулот сифати та таъснр этувчи маркетинг часалалари ва омнллар; турлн мамлакатларяаги сифвтии бош^армш тизныларн, сифатни таьминлаш буйича стандартлаштириш на сертифнкатлаиггиришнинг ндамияти, шунингдек ма\сулот сифати \ачла ракобатбардошлигини оширнш йуллари тазршл зтилали. Сифат ва ишлаб чикдрнш самарадорлши уртасидаги lyipiiaaii-TVnw ботлилик. курсатилади Сифатни оширнш ншлаб чнцдриш стшарадорлил и ошншига олиб кслади. сарфларни пасайтиради ва бозор улушини кептайтирзди
-
УЗБЕКИСТОНДА САЙЛОВ КОНУНЧИЛИГИ BA АМАЛИЁТИ
Мазкур рисолада Ўзбекистон Республикаси Марказий сайлов комиссияси Раиси Б. Мустафоевнині 2004 йил 26 декабрда Олий Мажлиснинг Қонунчилик палатаси ва халқ депутатлари вилоят, туман ва шаҳар Кенгашларига ўтказилган сайловлар ҳамда 2005 йил январда Олий Мажлиснинг Сенати шаклланишига бағишланиб республика газеталари ва журналларида чоп этилган айрим мақолалари жамланган
-
ТАНЛАПГАН АСАРЛАР
Бундан карий б ун йил аввал яхши ниятлар билан иш бошла-ган «Маънавият» нашриётининг ил к китобидаги аннотация га ана шундай жумлалар битилган эди. Клтобни катта каком ва иштиёк, билан нашрга тайерлаган маркум олимимиз Бегали Крсимов «Истикдол кадрамонлари» рукни остида миллнй уйгониш даврн Узбек адабиёти намояндаларининг асарларини чоп эти шла узи-нинг муносиб киссасини кушдИ- Бу олимнинг саъй - каракатлари билан маакур рукнда ун бешга я кин китоб чоп этилди, адабиё-тимизнинг деярли бушликдек булиб стган жадидчилик лаври ушбу нашрлар \исобига баколикудрат тулдирилди. Китобхонлар \ам бу асарларни шп-щ кутиб олишди ва уларга талаб тобора ортиб бор- , мокла. Китобхонларимизнинг ушбу э\гиёжини \исобга олиб, ал-лома адибимиз Махулудхужа Бе\будий «Танланган асарлар»ининг учинчи нашрини эътиборингиэга хдвола этмокдамиз.
-
КРИМИНАЛИСТИKA ТЕХНИКАСИ
-тортибот ва жиноятчиликка бардам бериш вазифа-ларини >$ал этиш учун жиноятларни очиш услубларини му ' ° тассил такомиллаштириб, уларни >$у»$у^ни му^офаза ^илиш органларииинг фаолиятига жадал жорий этиб бориш зарур. Бу борада криминалистика му>$им а^амиятга эгадир. Маз-кур фан амалиётчи ходимларга жиноятларни.очишнинг са-марали услубларини тавсия этиш ор^али жиноят ^онунини турри 1$уллаш, жазонинг му^аррарлиги ва ^онуннинг ого$-лантирувчи а^амиятини таъминлайди. Криминалистиканинг услублари ва техника воситаларидан жиноятчиликнинг ол-дини олиш ма^садларида >$ам фойдаланилади.
-
«ЛАТОФАТ» ДЎКОНИДАГИ ҚАТЛ
Тянь-Шань тоғлари этакларидаги кичик, аммо аҳолиси уйларининг томлари бир-бирига деярли қапишиб кетган қишлокда яшаб юрган Аҳроржон ҳамма тенгдошлари қатори армияни битириб келибоқ уйланди. Ҳамма бўз йигитлар каби куёвликнинг ширин-шакаф лаҳзаларини ҳам беписанд ўтказиб юборди. Кўп ўтмай ўғил кўришди, хотин — ўнинчи синфни битирибоқ турмушга узатилган хушсурат Рисолатда касб-кор йўқ, уззукун қайнона хизматида. Аҳроржон эса 10-синфни битиргач, бирров шаҳарга тушиб. институтга тирмашиб кўрдию, бу баланд ва ҳадсиз қояни забт этишга чоғи етмаслигини сезиб, бир йилча ота-она бағрида ўйнаб юрган ўсмир эди.
-
Биобиблиография
Эътиборингизга \авола этилаётган библиографик к^лланма таникли тилшунос олим, педагог ва публицист, профессор 'Йизомиддин >Йа\мудовнинг ^аёти ва ижодий фаолиятига багишланган. Ундан олимнинг илмий-ижодий нули га бир назар. \аёти ва фаолиятининг лсосий саналари, илмий ва нлмий-оммабоп ишлари б и бл и о граф и я с и, асарлари хацидаги нашрдар к\фсаткичи сингари маълу.чотлар урин алган.
-
ЛАНДШАФТЫ азиатских степей
Монография представляет собой оригинальное ландшафтно-географическое исследование Западносибирско-Казахстанского степного региона. Анализируется эволюция, генезис и структура степных геосистем, их социосстествскная история и современное сельскохозяйственное использование. Предложен систематический обзор ландшафтного устройства региона, выдержанный в духе научно-справочного издания. Параллельно на конкретном региональном материале решаются методологические задачи по классификации ландшафтов, ландшафтному картографированию н районированию, ретроспективному геосистемному анализу, агроэкологи ческой оценке земель. Для географов, геоэкологов, биологов - научных работников, преподавателей вузов, я аспирантов и студентов
-
ФИЗИКА КУРСИ
Мазкур дарслик ҳозирги кунда мавжуд бўлган, эски дастур асосида ёзилган ва нашр қилинган физика дарсликларидан фарқли ўлароқ, Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги томонидан тасдиқланган янги ўқув дастури асосида ёзилган бўлиб, унда муаллифларнинг олийгоҳларда узоқ йиллар ўқиган маърузалари ҳамда тўплаган тажрибаларидан кенг фойдаланилган. Қўлланмада физика курсининг механика, электр
-
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ жиноят хукуки
Чизмалар альбомида жиноят ҳуқуқининг Умумий қисми асосий назарий ва норматив қоидаларинининг тўлиқ таърифи чизмалар шаклида берилган. Дарсликлар, шарҳлар ва бошка махсус адабиётлар билан бир қаторда, ушбу чизмалар юридик таълим муассасаларининг тингловчи, курсант ва талабаларига жиноий-ҳуқуқий нормаларни ўрганишда ёрдам кўрсатиши ва уларга таълимпинг 380000 "Ҳуқуқ" соҳаси 5380100 - "Юриспруденция" йўналиши бўйича Ўқув фанлари материалларини чуқур ўзлаштиришларига замин яратиши лозим.
-
-
LAZER FIZIKASI VA TEXNIKASIDAN РУСЧА-УЗБЕКЧА ТЕРМИНЛАР ЛУГАТ
U sh h u lu atda ta z e r fizik asi v a k v a n t rad io fizik asi m u tax assislig i b yicha qiladigan m axsus kurslar: lazerlam ing q llanishi, m axsus lazer lc h a sh la ri, k v a h t e le k tro n ik a , 'k v a n t-O p tik a s b o b la r, m a 'lu m o tn i k v a n t-o p tik q a y ta ish lash , e lek tro m ag n it n u rla m in g jis m b ilan zaro ta 's iri k ab i fan lard an 2500ga yaqin m axsus term inlar va s z birikm alari keltirilgan. U lar lotin va k irill a lifb o larid a b erilg an . A y rim term in v a s z b irik m a la rig a q isq a izo h lar k e ltirilg a n . L u at m ax su s ad ab iy o tlard an foy d alan u v ch i o liy v a rta m ax su s ta 'lim quv y u itla rin in g talab alari, a sp ira n tla r v a ilm iy x o d im larig a m ljallan g an .
-
"Geografik tadqiqotlar:innovatsion g`oyalar va rivo;lanish istiqbollari" III xalqaro ulmiy-amaliy konferinsiya materiallari
Konferensiya materiallari to‘plamida keltirilgan ilmiy-tadqiqot ishlari natijalaridan tabiiy geografiya, atrof-muhitni muhofaza qilish va tabiiy resurslardan oqilona foydalanish, iqtisodiy va ijtimoiy geografiya, turizm va rekreatsiya, gidrologiya, gidrometeorologiya, geologiya, geodeziya, kartografiya hamda geografik axborot tizimlari sohasidagi mutaxassislar, ilmiy xodimlar, mustaqil izlanuvchilar, doktorantlar, magistratura va bakalavriat talabalari, umumta’lim maktablari va professional ta’lim muassasalari o‘qituvchilari hamda geografiya faniga qiziquvchilar foydalanishlari mumkin/