-
-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Geodeziya. Kartografiya
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Biomexanika
Darslikda odam harakat apparatining ishini tushinish uchun zarur bo'lgan mumtoz biomexanika sohasidagi ma'lumotlar bayon qilingan. Umuman odam gavdasi va uning alohida bo'g'inlari harakatlarining kuch va energetik jihatlari ko'rib chiqilgan.
-
Fizikadan masalalar to`plami
Ushbu to`plamda umumiy fizikaning barcha bo`limlari bo`yicha saralangan masalalar qiyinlik darajasi bo`yicha 5 guruhga taqsimlangan holda berilgan . Fizika kursining barcha formulalari va masalalaridan yechish namunalari keltirilgan.
-
Notiqlik san'ati
Kitobda nutq madaniyatining tarixiy ildizlari, notiqlik san'ati, muomala madaniyati, ifodali o'qish sirlari, odob-axloq masalalari hayotiy misollar asosida yoritilgan."Notiqlik san'ati","OAV da yozma matn.Nutq va munozara","Nutq madaniyati"fanidan ma'ruzalar va amaliy mashg'ulotlar berilgan.
-
Ҳаракатлар стратегияси асосида жадал тараққиёт ва янгиланиш сари
Мазкур рисолада Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев раҳбарлигида ишлаб чиқилган ва изчил амалга оширилаётган ноёб ҳужжат 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устивор йўналиш йўналиш бўйича Ҳаракатлар стратегиясининг мамлакатимиз тараққиётини барча соҳа ва тармоқларда янги босқичга кўтариш борасидаги ўрни ва аҳамияти атрофлича ёритиб берилган, биз учун энг олий қадрият бўлган инсон ҳуқуқ ва манфаатлари тўлиқ таъминланган эркин ва фаровон жамият барпо этиш.
-
Инновационный менеджмент
В учебнике приведены тенденции и разновидности развития, рассмотрены нововведения как объект управления, показаны возникновение, становление и основные черты инновационного менеджмента, организация инновационной деятельности. Изложены методики разработки программ и проектов, создания благоприятных условий нововведений, дана классификация инновационных организаций; освещена организация менеджмента инновационных технологий дистанционного обучения в экономическом вузе.
-
Иқтисодий таълимотлар тарихи
Ушбу ўқув қўлланмада иқтисодий таълимотлар тарихи ва ҳозирги кун иқтисодий таълимот ўхшаш жиҳатлари кенг ёритилган. Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий ўқув юртлари талабалари учун ўқув қўлланма сифатида тавсия этилган.
-
Организация гостиничного дела
Представлены теоретические и практические вопросы организации гостиничного дела, тенденции и современные концепции его развития. Рассмотрены основы деятельности предприятий гостиничного хозяйства, их типы, характеристики и функциональное назначение, порядок присвоения гостиницам соответствующих категорий. Сочетание теоретического и практического материала, наличие примеров из практики гостиничного дела позволит овладеть всеми профессиональными компетенциями.
-
Теория вероятностей и математическая статистика
Учебное пособие охватывает все основные разделы курса теории вероятностей и математической статистики, читаемого для студентов экономических специальностей. В начале каждой главы кратко излагаются основные теоретические положения, поясняются предпосылки применения статистических методов, приводятся решения типовых задач, а затем предлагаются задачи для самостоятельной работы студентов.
-
Космик геодезия
Ушбу қўлланмада космик геодезияда қўлланилаётган координатлар тизими. Ернинг суньий йщлдошлари ва уларни кузатиш усуллари, геометрик ва геодинамик масалалари, датумлар, датумлар, ўзбекистонда суньий йўлдошларни кузатиш натижалари асосида ечилаётган геодезия масалалари ёритилган.
-
Lingvistik tadqiqot metodolagiyasi va metodlari
Qo`llanmada fan metodologiyasi, metafizik, dialektik, germenevtik, fenomenologik, sinergetik singari umumfalsafiy, shuningdek, tavsifiy, qiyosiy, glottoxronologik, kvantitativ, struktur kabi xususiy ilmiy metodlar haqida bahs yuritiladi. Risola filologiya sohasidagi yosh ilmiy tadqiqotchilarga, lingvistika yo'nalishidagi magistrantlarga, filologiya yo'nalishidagi malaka oshirish kurslari tinglovchilariga mo‘ljallangan.
-
Ўзбеклар: Турмуш тарзи ва маданияти
Миллий мафкуранинг шаклланиши ўзбек халқининг этник қиёфасини тўла тасаввур қилиш, миллатнинг этногенези ва этник тарихи, унинг моддий ва маънавий ҳаёти, миллий ҳис-туйғулари ва табиатини билиш орқали ўзлигини англаш каби этнотарихий ва ЭТИОСОЦИОЛОГИК билимлар билан бевосита боғлиқ. Ушбу китобда ўзбек халқининг келиб чиқиши, этник жараёни ва шаклланиши, жойлашиши, маданий-маиший ҳаёти ва алоқалари, моддий-маънавий маданияти, ижтимоий ва оилавий турмуши, миллий туйғулари, урф-одат ва байрамлари, диний тасаввурлари ҳаққоний ёритилган. Мазкур муаммолар узбек халқининг темурийлардан кейинги тарихи билан боғлиқ ҳолда тасвирланиб муаллифнинг таърифича, ўзбеклар Хоразм ва темурийлар яратган маданият вориси бўлиб, Ўша даврга келиб, этник жиҳатдан элат (халқ) сифатида шаклланиб етишган. Мазкур китоб 1994 йилда муаллифнинг „Ўқитувчи" нашриётида ЧОП этилган „Ўзбек халқи этнографияси" номли китобининг қайта ишланган ва тўлдирилган нусхаси булиб, унда ҳозирги мураккаб этник ва этномаданий жараёнлар, элатларнинг кундалик ҳаётида пайдо бўлаётган айрим ўзгаришлар, умумий ва хусусий белгиларнинг аш-апавий турмуш унсурлари билан боғлиқлиги каби масалалар ўз ифодасини топган. Ундан Олий ўқув юртлари талабалари, умумтаълим мактабларининг Ўқитувчилари ва юқори синф Ўқувчилари фойдаланишлари мумкин.
-
Оилада бахтга эришиш йўллари
Китобда меҳр-муҳаббат, вафо-садоқат, олижаноблик билан бирга хиёнат, разолат, жиноят дунёсидаги кирдикорлар очиб берилади. Муаллиф барча кечмишларни, турли қарашлар, нуқтаи назар ва тамойилларни оила билан боғлаб, теран мушоҳада юритади. Инсоннинг нақадар метин, кучли ирода эгаси эканлигини эътироф этиб, баъзи ҳолларда эса, аксинча, ожиз, нотавон мавжудотга айланишини мисолларбилан тушунтиради.
-
Дийдор орзуси
Бухоро хони Убайдуллохон йирик давлат арбоби ва моҳир саркарда бўлишдан ташқари, Убайдий тахаллуси остида ўзбек, форс-тожик ва араб тилларида маҳорат билан қалам тебратган зуллисонайн шоир ҳам эди. У Шарқ мумтоз шеъриятининг ғазал, рубоий, қитъа, туюқ, маснавий каби ўндан ортиқ жанрларида баракали ижод қилган. Убайдий, хусусан, туркий ва форсий сўз санъатидаги сермаҳсул рубоийнавислардан бўлиб, унинг туркий девонида-430, форсий девонида-418 та рубоий мавжуд. Бу рубоийларда диний-тасаввуфий ғоялар тарғиб қилиниб, илоҳий ва дунёвий ишқ тараннум этилади,шоҳ-шоирнинг Олам ва Одам ҳақидаги фалсафий мулоҳазалари ифодаланади. Улар орасида чарху фалакдан ва замонадан шикоят, панд-насиҳат, бадиҳа ва таржимаи ҳол ҳарактеридаги рубоийлар ҳам анчагина. Илк бор ўзбек ўқувчилари ҳукмига ҳавола этилаётган Убайдий рубоийлари адабиётимиздаги бор бўшлиқни тўлдириб, кенг китобхонлар оммасига манзур бўлади, деб ўйлаймиз.
-
Физик ва коллоид химия
Ўқув қўлланмада физик ва коллоид химиянинг асосий бўлимлари қишлоқ хўжалиги билан боғлаб ёритилган. Шунингдек физик ва коллоид химиянинг программада назарда тутилган асосий мавзуларидан ташқари, физик кимёвий анализнинг хозирги пайтда қўлланилаётган барча усуллари қисқача баён этилди
-
Адабиётшуносликка кириш
Ушбу китоб «Адабиётшуносликка кириш» фани буйича Ўзбек тилида яратилган энг янги дарсликлардан биридир. Унда мазкур фаннинг дастур буйича имкон қадар барча масалалари қамраб олинган. Аввалги нашрга бадиийлик муаммоси киритилганди. Бу нашрдаги шундай янгилик «Пафос»дир. Сюжет таҳлилидан асар мазмуни баёнига кўпрок эътибор берилди. Шу билан бирга, бу масалаларга муаллиф миллий истиқлол ғояси ва мафкураси нуқтаи назаридан ёнлашади, унда асосан ўзбек мумтоз ва замонавий адабиёти намояндаларининг ижоди, энг муҳим асарлари мисолида мулоҳаза юритган.
-
Чорва молларини озиқлантириш норма ва рационлари
Китобда чорва молларининг маҳсулдорлиги ва физиологик ҳолатини ҳисобга олган ҳолда уларнинг турлари ва ёшлари бўйича группаларини озиқлантиришдаги деталлаштирилган янги нормалар ва рационлар келтирилган