-
O'tgan kunlar
A.Qodriy,Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz.
-
ОГАХИЙ АСАРЛАР 8
Муҳаммад Ризо Огаҳий,Муҳаммад Ризо Огаҳий асарлари XIX асрда Хоразм тарихи, маданияти ва жамият ҳаётини ёритувчи муҳим манба ҳисобланади. Унинг “Риёз уд-давла”, “Зубдат ут-таворих”, “Жомеъ ул-воқеоти султоний”, “Гулшани давлат” каби асарларида хонлик давридаги сиёсий воқеалар, халқ турмуши ва давлат бошқаруви кенг тасвирланган.
-
ОГАХИЙ АСАРЛАР 7
Муҳаммад Ризо Огаҳий,Муҳаммад Ризо Огаҳий асарлари XIX асрда Хоразм тарихи, маданияти ва жамият ҳаётини ёритувчи муҳим манба ҳисобланади. Унинг “Риёз уд-давла”, “Зубдат ут-таворих”, “Жомеъ ул-воқеоти султоний”, “Гулшани давлат” каби асарларида хонлик давридаги сиёсий воқеалар, халқ турмуши ва давлат бошқаруви кенг тасвирланган.
-
ОГАХИЙ АСАРЛАР 6
Муҳаммад Ризо Огаҳий,Муҳаммад Ризо Огаҳий асарлари XIX асрда Хоразм тарихи, маданияти ва жамият ҳаётини ёритувчи муҳим манба ҳисобланади. Унинг “Риёз уд-давла”, “Зубдат ут-таворих”, “Жомеъ ул-воқеоти султоний”, “Гулшани давлат” каби асарларида хонлик давридаги сиёсий воқеалар, халқ турмуши ва давлат бошқаруви кенг тасвирланган.
-
ОГАХИЙ АСАРЛАР 4
МУҲАММАД РИЗО ЭРНИЁЗБЕК ЎҒЛИ,муҳим манба ҳисобланади. Унинг “Риёз уд-давла”, “Зубдат ут-таворих”, “Жомеъ ул-воқеоти султоний”, “Гулшани давлат” каби асарларида хонлик давридаги сиёсий воқеалар, халқ турмуши ва давлат бошқаруви кенг тасвирланган.
-
Xo'rlanganlar va haqoratlanganlar
F.Dostoevskiy,Ushbu kitob ilk bor о 'zbek tilida 1966-yilda chop etilgan. Bu davrdagi nashrida ayrim so z va jumlalarning та ’nosi izohlanmagan yoki ruscha s o ‘zlar, yoki baynalmilal jumlalar orqali berilgan edi. Bu holat bilan biz tarjimoniarni yoki o ‘sha davr nashriyoti xodimlarini kamsitish fikridan yiroqmiz. Faqat hozirgi davr kitobxonlarining talab va iltimoslariga asosan asar tarjimasiga qo ‘shimcha iqtiboslar kiritildi va asar hozirgi о 'zbek adabiy tili qoidalari asosida qayta tahrirlandi.
-
Shum bola
G'ofur G'ulom,G‘afur G‘ulomning “Shum bola” qissasi turfa hangomalarga boy asar. Undagi ichakuzdi syujetlar zamirida davrning jiddiy muammolari, og‘riqli nuqtalari tilga olingan. Yozuvchi o‘zi yashagan davrning qiyofasini mahallalardagi hayot tarzini, ish va ishsizlik, qashshoqlar va boylar hayotini maroq bilan tasvirlaydi. Siz ham asar davomida yozuvchi bilan birga Toshkent mahallalari bo‘ylab safarga chiqasiz. Asar asrdan asrga o‘z o‘quvchilari bilan birga o‘tib kelmoqda. Sizga yoqimli mutolaa onlarini tilaymiz.
-
Tushda kechgan umrlar
O'tkir Hoshimov,Inson hayotida shunday lahzalar bo'ladiki, bu lahzalar uning butun umriga, butun hayotiga tatiydi. Asar qahramoni Rustam ham ana shunday taqdir egalaridan biri. Qaibi go'zal orzular bilan limmo-lim to'lgan navqiron yigit Afg'oniston tuprog'iga yuboriladi. Urushning qancha dahshati, qancha iztirobi, qancha g'ami bo'lsa, harini boshidan kechiradi. Olim bilan yuzma-yuz keladi.Ayniqsa, asardagi go'dak bolaning vahshiylarcha o'ldi rilgan onaning qonga belangan ko'kragi tomon talpinishi o'quvchi qalbini larzaga keltiradi. Xo'sh, aytingchi, bunday razolatlar ichida kechgan. umrning ana shunday og'riqli lahzalarini esdan chiqarib bo'ladimi?
-
Отамдан қолган далалар
Улуғбек Ҳамдам,Асарда ота образи орқали инсоннинг ички кечинмалари, масъулияти, ор-номуси ва ҳаёт синовлари ёритилади. Муаллиф ота қалбидаги меҳр, изтироб ва бурч ҳиссини таъсирчан ҳолда очиб беради. Шу билан бирга, асарда жамиятдаги маънавий қадриятлар ва инсон тақдири билан боғлиқ муаммолар ҳам кўтарилган.
-
UzuklaR Hukmdori
JON RONALD RUEL TOLKIN,Britaniyalik adib Jon Ronald Ruel Tolkin (1892-1973 )qalamiga mansub "Hobbit yoxud borib qaytish "romanini uzviy davomi bo'lgan "Uzuklar hukmdori "roman -epopeyasini ona tilimizga tarjima qilishdan maqsad yoshlarning yaxshilikka ,adolatga ,haqiqatga ,mehr - muhabbatga bo'gan ishonchini yanada mustahkamlash,kindik qoni to'kilgan yurt -ONA VATANga bo'lgan muhabbatini yanada yuksaltirishdir.
-
Асрни қаритган кун
Айтматов Чингиз,Ёзувчи Чингиз Айтматов барча асарларида булгани каби, мазкур асарида хам уз усул-анъанасига содик холда муайян хаётий вокеалар тасвирини ривоятлар фонида тасвирлаганки, асарни укиганимизда, хаёт турмуш тасвири каердан бошланади-ю, хайратомуз тахайюл рамзлари, фантастика каерда тугашини билмай коламиз.
-
Kecha va kunduz
Abdulhamid Choʻlpon,Romanda xalq va jamiyat hayotida muhim ahamiyatga molik boʻlgan barcha ziddiyatlar ifodalangan. Jafokash xalqning, xususan, xotin-qizlarning fojeiy hayoti tasvirlangan. Qahramonlar taqdirida butun bir xalqning davrga xos fojeali hayoti yaqqol koʻrsatib berilgan.
-
Граф Монте Кристо: биринчи китоб
Дюма Александр,Бу китоб - кўплар кутган дурдона. У жаҳон адабиётидаги энг сара асарлар руйхатига киради. Гарчанд «Граф Монте Кристо» яратилганига бир неча асрлар утган бўлса-да, ундаги улуғвор ғоялар, ўлмас туйғулар, орзулар ва армонлар талқини сира-сира ўз аҳамиятини йуқотмайди. Асардаги қаҳрамоштар, уларнинг ҳаёти, кечинма ва кечмишлари, воқеалар занжири у^вчини китобга ипсиз боғааб қўяди. Айниқса, бош қаҳрамон Эдмон Дантеснинг узоқ йиллик уқубатлари, ана шу йиллар самараси улароц, узгача инсон бўлиб етишиши. бир вақтлардаги жабр-ситам учун интиқом курашига киришиши бугунги кун ўқчиси учун ҳам бирдек мароқли.
-
Мария
Фархад Исмаилов,Mariya — Farxad Ismailov tomonidan yozilgan badiiy asar bo‘lib, unda inson qalbidagi murakkab his-tuyg‘ular, sevgi va hayot sinovlari tasvirlanadi. Asarda bosh qahramon Mariya obrazi orqali insonning ichki kechinmalari, taqdir sinovlari va ruhiy kurashlari yoritiladi. Muallif jamiyatdagi muammolarni ochib berib, sevgi, sadoqat va sabr kabi qadriyatlarning ahamiyatini ko‘rsatadi.
-
Етти мажлис (Мажолиси сабъа)
Жалолиддин Румий,Жалолиддин Румийнинг илмий ва адабий мероси гоят катта. Ғазал, маснавий ва рубоийларни ўз ичига оладиган "Девони кабир" ("Улуғ девон"), фалсафий-сўфиёна мушоҳадалар, руҳият диалекти- касини кашф этиб, инсон ақлини лол қолдирадиган теранлик би лан ёзилган "Маснавий-маънавий", "Мактубот", "Фиҳи мо фихий" ("Ичиндаги ичиндадир") номли асарларини бутун дунё севиб ўқийди.Румий ўз асарларида одамни тадқиқ этади, унинг табиати ва интилишларини кузатади, ботиний жилолар ва сурилишлар, қалб силжишларини қидириб топади. Румий асарларидаги жозиба шу қадар инсон кўнглига яқинки, унинг ҳар бир сўзи бир маёқ, умр йўлларини ёритгувчи чироқ, қалбга қўйиладиган зиё кабидир
-
Оқ кема
Чингиз Айтматов,Аввал портфел сотиб олинди. Қоп-қора дермантин портфелни очиб-ёпганда шиқиллайдиган қулфи ялтираб турарди. Ёнида майда-чуйда соладиган киссаси ҳам бор. Қисқаси, ғаройиб, айни пайтда оддий мактаб портфели эди. Ҳамма нарса, эҳтимол, шундан бошланди.
-
Utopiya
Toms Mor,Utopiya” asari dialog shaklida yozilgan. Unda muallif va sayyoh Raphael Hythloday o‘rtasidagi suhbat orqali tasvir beriladi.
-
Kambagʻallar
Fyodor Dostoyevskiy,Dostoyevskiy inson ruhiyatini yorituvchi salmoqli asarlari bilan jahon adiblari roʻyxatidan oʻrin oldi. Uning umuminsoniy qadriyatlarni tarannum etuvchi barcha asarlari allaqachon haqiqiy kitobxonlar jovoniga terib boʻlingan. Adibning maʼlum bir millat hayotini, turmush tarizini yoritar ekan, zamirida barcha xalqlarga birdek xos boʻlgan maʼnaviy xususiyatlarni mehr-muhabbat, sadoqat, elparvarlik, mehnatsevarlikni yuksaklarga koʻtaradi. "Kambagʻallar" romani ham ana shunday tuygʻu va hislatlarni ulugʻlovchi asarlardan biri.
-
Уста ва Маргарита
МИХАИЛ БУЛГАКОВ,Михаил Афанасьевич Булгаковнинг «Уста ва Маргарита» романи «Москва» журнали саҳифаларида чоп этилиши муносабати билан уни ёзувчининг адабий меросини ўрганиш комиссияси номидан ушбу қисқагина муқаддима билан бошлашни лозим топдим. «Уста ва Маргарита» — марҳум адибнинг сўнгги асари. Булгаков бу романи устида 1928 йилдан иш бошлади ва унинг турли вариантларини яратар экан, баъзан ишини тўхтатар, баъзан эса яна ёзганларига қайтарди. У умри поёнидаги ўн икки йил мобайнида ҳам ўзи дунёга келтирган сермазмун асарини кўлдан қўймади.
-
Sarviqomat dilbarim
Chingiz Aytmatov,sida ikkinchi jahon uru-shi jangohlaridan qochgan yigit va uning oilasi taqdiri haqida hikoya silinadi. Qissaga urush va uning ayanchli oqibatlari nimalarga olib kelishi borasida so`z yuritiladi.