-
Ветер моего края
Абдулла Арипов,Поэзия Арипова нежна,хрупка, но в ней ощущается сила прочность и чистота духовной позиции автора.
-
Избранное
Хамид Алимджан,Когда мы обращаемся к первым годам Октябрьской революции, мы вступаем в особый мир, где могучие силы творческого вдохиовенния.
-
Охир замон нишоналари
Чингиз Айтматов,Инсониятнинг ҳалокат ёқасига бориб қолганлиги романининг бош ғоясидир.
-
Навои (роман)
Айбек,Весеннее солнце ярко сияет над величественным куполом медресе Гаухар-Шад в Герате.
-
Мир весъ в цветах
Агзамов Э,Эркин Азамов родился в 1950 году в байчунском района Сурхандарьинской области.
-
Ўйлар, ҳикматлар, нақиллар, шеърлар
Абу Райҳон Беруний,Буюук аллома Берунийнинг минг йиллик тўйини ўтказиш биргина бу олижаноб сиймонинг тантанаси бўлибгина қолмай, балки бутун фан ва маданийатимиз тантанасидир.
-
Мурувват чоғи
Сотим Аваз,ХIX асрнинг биринси ярми-Хива хонлигининг тарихий воқеликларга энг бой даврларидан.
-
Мурдалар гапирмайди
Тоҳир Малик,Советлар тузми давридаги қамоқ ҳаёти, жиноятчиларининг руҳий олами баён этилган "Мурдалар гапирмайдилар" ва "Ов" қиссалари мазкур китобнинг мундарижасини ташкил қилган.
-
Машҳур сиймолар ҳаёти
Комил Аваз,"Машҳур сиймолар ҳаёти" туркумида чоп қилинаётган ушбу рисола сиз, азиз ўқувчиларга манзур бўлади, деган ниятдамиз.
-
Мангулик сўқмоғи
Сотим Аваз,Билимлар манбаи, ақллар шамчироғи бўлмиш китоб ҳамиша, ҳамма замонларда муҳим манба бўлиб келган. зеро, зиё улашиш, тафаккурга тиниқлик бахш этиш китобсиз амалга ошмоғи душвор.
-
Навоийнинг армонлари
Умид Бекмуҳаммад,Улуғ мутафаккир, аллома шоир, бетакрор мисралар соҳиби, донишманд, зукко вазир АлишерНавоийнинг ижодда беназир бўлгани маълум.
-
Ҳикматлар; Ибратли Ҳикоятлар
Ибн Сино, Абу Али,Шарқ-ҳикматлар хазинаси. Эзгуликни ва оқ кўнгилликни, самимият ва тўғриликни, пок муҳаббат ва вафони улуғловчи ривоятлар, авлоддан-авлодга ўтиб яшаб келади.
-
Ҳамза
Лазиз Қаюмов,Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий ХХ аср ўзбек маданиятининг улкан вакилидир. У фақат истеъдодинигина эмас, қисқа, чақмоқдек ҳаётини ҳам халқ ишига бағишлаган фидойи шахсдир.
-
Xoja Ahmad Yassaviy ta'limotida tasavvuf
M.Xajiyeva,Mazkur monografiya Respublikamizda kam o`rganilgan tasavvuf ta`limotining vujudga kelishi va uning mazmunida ifodalangan tarbiyaviy g`oyalar, Xo`ja Ahmad Yassaviy tariqati, uning falsafiy-adabiy merosi, Ahmad Yassaviy ta`limotining ma`naviy-axloqiy asoslari, Xo`ja Ahmad Yassaviy tasavvufiy dunyoqarashida inson kamoloti masalalari, Xo`ja Ahmad Yassaviy ta`limotida barkamol inson tarbiyasi, Xo`ja Ahmad Yassaviy timsolida insonning olijanob fazilatlarini ifodalanishi hamda Ahmad Yassaviyning qarashlarida odob-axloq g`oyalari va ayrim mezonlari aks etish masalalarini ochib berishga bag`ishlangan.
-
Me'mor
Mirmuhsin,O'zbek xalq yozuvchisi, Davlat mukofotining laureati Mirmuhsin Mirsaidov ushbu romanida o'tmish me'morlarining hayoti,beqiyos san'ati va o'sha zamon ziddiyatlarini tasvirlaydi.
-
Mehrobdan chayon. Roman
Abdulla Qodiriy,A. Qodiriy Mehrobdan chayon romanning asosiy mavzusi - bu Turkiston feodallarining keyingi vakili bo`lgan Xudoyorning o`z xohishi yo`lida dehqon ommasi va mayda hunarmand-kosib sinfini qurbon qilishi haqida yoritilgan.
-
Mungli ko'zlar. Ertak-roman
X.To'xtaboyev,Mol-dunyoni har narsadan ustun bilgan va oxir-oqibatda guldek farzandlarining achiq qismatiga sabab bo`lgan ota-ona haqida hikoya qiluvchi mazkur asar umid qilamizki, yana bir karra o`zining yangi o`quvchilarini kashf etadi.
-
Muhabbat qo'shig'i
X.To'htaboyev,O'zbekiston xalq yozuvchisi X.To'htaboyevning ushbu to'plamdan joy olgan hikoyalari sizga ma'qul kelishiga ishonamiz.
-
Nur va Soyalar
Rabindranat Tagor,Qo‘lingizdagi ushbu majmuaga Hindistonning buyuk adibi Rabindranat Tagorning bir juft hikoyasi, rus shoiri Sergey Yeseninning turkum sherlari, shuningdek, atoqli ozbek ijodkorlari - To‘ra Sulaymon, Muhammad Yusufsherlaridan namunalar jamlandi. Inson, uni anglash, uning qalbini qogbzda aks ettirish mazkur so‘z sanatkorlarning bosh mavzusi, asosiy go'yasidir.
-
Мондо ва бошқа ҳикоялар
Клезио. Л. О.,Таниқли француз ёзувчиси Ле Клезионинг ушбу рисоласида ўзга юртлардан келиб қолган Мондо, саргузашт ишқибози Любали, донишманд Жон ва Жубалар, денгизни умрида кўрмаган, лекин унинг орзуси билан яшаган Даниел Синдбод ва бошқа қахрамонлари маъсумликлари, самимиятлари билан фаришталарга қиёсланган.