-
Бахтсизликдан бахтини топган Тоҳир Малик
Эркин Малик,Аллоҳ таоло бу ёруғ дунёдаги ҳар бир бандасига бир маротаба яшаш умрини ато этади. Лекин шундай инсонлар борки, иккинчи маротаба ҳам яшай бошлайдилар.
-
Бир жиноят тарихи
Рустам Худойқул,Жиноятнинг тури кўп, унинг сабаб ва илдизлари битта! У ҳам бўлса, балои нафсдир. Унинг бошлаб борар манзили - жаҳолат ботқоғи. Жиноятга қонуний жазо муқаррар, албатта. Аммо, афсуски, ҳар бир жиноий ишнинг беайб қурбонлари бор. Балки, улар сизу бизнинг лоқайдлигимиз қурбонларидир. Шунинг учун ҳам суд залидан ҳикоя қилинган воқеалар баёни орқали муаллиф барчамизни уйғоқ қалб билан огоҳ бўлишга ундамоқда.
-
Бобур салтанати
Ф.Усмон,Буюк бобокалонимиз Бобур ҳақида жуда кўп асарлар ёзилган ва ҳамон ёзилмоқда. Бу жараён тўхташи қийин. Китобхонларимиз Бобур хакидаги романларни ва бошка асарларни кўп ўқишган. Бирок бу китоб "Бобурнома" асос килиб олинган тарихий эсседир. Асарда Бобурнинг тахтга чиқишидан бошлаб то мертвининг охригача ҳаёти муаллиф томонидан содда ва равон услубда янгича талкинда баён этилган. Бобур шахсиатига кизикувчилар бу китобдан ўзларига янги маълумотларни топишлари мумкин. Китоб сизни бефарк колдирмайди, деган умиддамиз. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Bahor qaytmaydi
O'.Hoshimov,O'tgan asrning 60-70-yillarida o'zbek adabiyoti juda katta istedodlarni qabul qildi. Ham nazm, ham nasr, ham publisistika o'quvchilarni maroqli mutolaaga mushohadaga chorladi. "Bahor `qaytmaydi" qissasi 1969-yilda yozilgan. qissada yozuvchi iste'dodli, biroq uning qadriga yetmagan, ulug' maqsadsadlardan mahrum xudbin yigitning tanazzuli tarixini, ruhiy va ma'naviy inqirozini san'atkorona tahlil etib bergan.
-
Биз бахтли бўламиз
Муҳаммад Юсуф,Мен дунёни нима қилдим, Ўзинг ёруғ жаҳоним,Ўзим ҳоқон,Ўзим султон, Сен тахти Сулаймоним. Ёлғизим,Ягонам дейми,Топинган кошонам дейми, Ўзинг менинг улуғлардан Улуғимсан, Ватаним...
-
Бахт ва бойликка эришишнинг етти йўли
Жим Рон,Кучли китоб ҳамиша ўз қадр-қимматини йўқотмайди. Қайтанга, бошқа тилларга таржима қилиниб, янада мадҳ этилади. Кучли китоб қандай бўлади ўзи? У одамларга албатта тўғри йўлни кўрсатиши, ҳаётига ҳам, руҳига ҳам енгиллик ато этиши, умуман фойдаси тегиши керак. Ушбу китоб ҳам чет эл файласуфининг ҳаётий фикрлари, тажрибалари, ибратлари йиғиндиси бўлиб, сизга албатта манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
Kattalashtirilgan surat
Dino Butssati,Ikki haydovchi hikoyasida esa onasini qabristonga kuzatayotgan yolg‘iz o‘g‘ilning iztiroblari bayon etilgan. Yozuvchi dunyodagi eng aziz va mehribon inson - onalaming hayotimizda tutgan o‘rnini mahorat bilan tasvirlab beradi.
-
Katta umidlar II qism
Dekkins Charlz,Hammasi oddiy voqeadan boshlanadi. Yosh Filipp qabriston yonida o'ynab yurganida qamoqdan qochgan mahbus uni tutib oladi va boladan o‘zi uchun yegulik va egov olib kelishini talab qiladi. Mana shu voqea bolaning kelajagini o‘zgartirib yuboradi.
-
Ko`hna dunyo
Yoqubov O,'Ko`nma dunyo" romani polifonik xususiyatlari bilan o`zbek prozasidagi izlanishlar ufqini ancha kengaytirdi. Adib ayni shu polifonik ifoda vositasida tarixiy haqiqatni, tarixiy shaxslar taqdirini, davr dramasini, davrning ko`pqirrali ziddiyatlarini, o`tish saboqlarini yangicha, ta`sirchan ochishga, badiiy inkishof etishga muvaffaq bo`ladi.
-
Отамдан қолган далалар
Тоғай М.,Муаллиф ўз романида бутун умр далада кетмон чопиб, серқуёш юртида елкаси офтоб кўрмаган, қут-баракот юртида косаси оқармаган мунис ўзбек халқи сиймосини Деҳқонқул тимсолида бадиий талқин этади.
-
Jamila
Chingiz Aytmatov,Atoqli adib Chingiz Aytmatovning ushbu qissasi dunyoning 50 ga yaqin tiliga tarjima qilingan mashhur asaridir.
-
Sohil bo'ylab chopayotgan olapar
Chingiz Aytmatov,Atoqli adib Chingiz Aytmatovning "Sohil bo'ylab chopayotgan Olapar" qissasining mazmuni juda teran va serqirra. Asar yer yuzining hamma tarafini suv qoplab olgan, hali biror parcha quruqlik bo'lmagan zamonlar to'g'risidagi rivoyatdan boshlanadi.
-
Ufq (trilogiya)
Said Ahmad,«Ufq» trilogiyasi O‘zbekiston xalq yozuvchisi, 0 ‘zbekiston Qaxramoni Said Ahmad ijodida alohida o‘rin tutadi. Trilogiyada XX asr o'rtalarida xalq boshiga tushgan urush musibatlari, hijron alamlari, odamlar ko‘ksidagi armonlar yozuvchi iste’dodiga xos ehtiros, zo‘r ilhom bilan aks ettirilgan. Asarda Nizomjon, Ikromjon, Jannat, Azizxon, Dildor, Asrora kabi teran, xalqchil, yorqin milliy obrazlar yaratilgan.
-
DERAZA ORTI MANZARALARI
O‘RXON POMUQ,Pichan o‘rimiga ketayotgan dehqonni brigadir jun qirqishga jo‘natmoqchi boTadi. U esa pichan o‘rishga boradi. Oqibatda esa brigadir uning pichan g‘aramini tortib oladi. Bu nohaqlikka chiday olmagan Gamixarda baliqqa aylanishga qaror qiladi... Qo‘lingizdagi to‘plamdan turk va gruzin adiblarining sara hikoyalari joy olgan. O‘ylaymizki, bu kitob sizga manzur bo‘ladi.
-
Безовталикдан халос бўлиш ва янги ҳаёт бошлаш сирлари
Карнеги Д.,Китобда безовталикнинг омиллари, ечими баробарида турфа инсонлар ҳаётидаги турли ҳолатлар мисол тариқасида келтирилади. Китоб кенг ўқувчилар оммаси учун мўлжалланган.
-
Девони Ниёзий
Отаниёз Девон Охунд,Отаниёз Девон Охунд (вафоти 1928 й.) машҳур хонанда Комилжон Отаниёзовнинг падари бузрукворидир. Ниёзий тахаллуси билан шеър ёзган шоир ва давлат арбоби ўзидан ҳазаллар девони қолдирган. Девоннинг тўртта қўлёзма нусхаси Тошкент давлат шарқшунослик институти хузуридаги Шарк қўлёзмалар маркази хазинасида сақланмокда. Мазкур девон шу қўлёзмалар асосида нашрда тайёрланди.
-
Jayhun jilvalari
O‘tarboyev Rivoj,Ushbu kitob O‘zbekiston Yozuvchilar uyushmasi Yoshlar bilan ishlash bo‘limi tomonidan nashrga tavsiya etilib, “Ijod” fondi tomonidan moliyalashtirilgan. Kitob respublika ta’lim muassasalari kutubxonalariga bepul tarqatilinadi.
-
Жавзо ташрифи
Матназар Абдулҳаким,Китобда Матназар Абдулҳакимнинг турли йилларда нашр қилинган тўпламлардан шеърлар, шунингдек, таржималардан намуналар киритилган.
-
Жаннатим онам
Турсуной Содиқова,Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими,таниқли шоира, воиз ҳамда маънавият ва маърифат тарғиботчиси Турсуной Содиқованинг мазкур китоби Ҳазрати Аёл-Оналарга бағишланади.
-
Заҳмат ила нур
Исроилов К.,Яхшилик қилинг - яхшилик топасиз. Бу - муқаддас тушунчалардан бири. Алҳол, эзгулик, поклик, олижаноблик - инсоннинг кўрки. Камолга элтувчи йўл меҳнатсеварлик ҳамдир. «Заҳмат ила нур» қаҳрамонлари ана шу меҳнатсеварликни, ишчанликни асло канда қилмайдилар. Турли тусицлар, машаққатларга қараман, ҳамиша олға интиладилар. Бу, айниқса, Ёдгор мисолида намосн бўлади. Унинг яхшилик эвазига собит мақсадига эришганига ишонч ҳоснл қиласиз...2009