-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
MATEMATIKA
Mazkur ma’lumotnomada umumta’lim maktablari, kasb-hunar kollejlari va akademik litseylaming matematika kurslariga doir asosiy materiallar qisqacha bayon etilgan. Kitob matematikaga qiziquvchi va oliy o‘quv yurtlariga kiruvchilarning matematikaga oid bilimlarini sistemalash- tirishga va tezkor usulda testlarga tayyorlanishga yordam beradi.
-
Хазойин ул-маоний Наводир уш-шабоб
Зи\и зухури жамолинг куёш киби пайдо, Юзунг куёшига зарроти кавн £луб шайдо. Юзунг зиёсидин ар суб\ айни имра баёз, Сочинг кдросидин ар том бошида савдо.
-
-
Fizika va agrometeorologiya
Mazkur darslikda agrometeorologik omillarning qishloq xo'jaligida ishlab chiqansh mahsuldorligiga ta'sirini meteorologiya va iqlimshunosiikka bog'lagan holda keng bayon etilgan. Darslikda atmosfera, quyosh radiatsiyasi, tuproq va havoning issiqlik namlik va suv rejimlari qishloq xo'jaligi uchun xavfli meteorologik hodisalar va ularga qarshi kurash tadbirlari, meteorologik stansiya va postlardagi asboblar yordamida o'lchashga doir ma'lumotlar agrometeorologik kuzatishlar, dastur kuzatish uchastkalarini tanlash tartiblari keltirilgan.
-
МЎЪТАБАР ЗИЁ МАСКАНИ
Вазирлар Маҳкамаси қарор қилади: Ўзбекистон Республикаси жамоатчилиги, ТошДУ олимлари, профессорўқитувчиларининг истакларини инобатга олиб, Тошкент Давлат университетига Шарқнинг буюк олими ва мугафаккири Мирзо Улуғбек (Муҳаммад Тарағай Улуғбек) номи берилсин.
-
-
УЗБЕКИСТОН УСИМЛИКЛАРИ АНИКЛАГИЧИ
Мазкур тасинрлн aimipiai ичга Уабекистоида Усадиi ап 4 ынаг-дан орлиц ус имликнинг 1200 тури кнрнтялган. Будар республиканца территорияснда знг куц тарцалгап бУлиб, 10-i on.iaia на 637 туркумга ни ради. Aiiniyiai ичнинг кнриш цнемида упдаи фойдаланнт усулн Давида су I юритиладн. Кнтоб усиыликлариниг хилма-хил расылари билам бслатилгаи. Охирида усямлнк о ил ал а рн па турку и лари пинг улбокма на латинча иомлари алфлнит буйича Серил■ ап. Лницлигич аидагогпка олий уцув юртларииииг студентларн учуй амалий цуллапма сифатнда тинсия атилади. Упдаи универ сатетларнииг во бошка алий Уцув юртларииииг студеитлари. гау иингдек Урта мактабларпииг б иод о i ия уцитунчиларн \ам фонда ланишлари мумкни.
-
АЛИШЕР НАВОИЙ САМАР^АНДДА
Темур дунёдан утиб (1405) икки асосий .уэкимият— Шо.\ру>1 бошлик. пойтахти .\ирот — Хуросон давлати (14СЙ— 1417) ва Улугбек бошлпц, пойгахти Самарканд Мовароунна^р давлати (1409—1440) тараццнётда бнр-бирн била» рауэбат ^илар даражада давом этаётган йнлларда 144! вил 9 февралда .\ирот я^инндаги Симнон деган жонда Алишар Навонн дунёга келди.
-
Matematik Tahlil
Ushbu kitob matematik tahlil bo'yicha o'quv qo'llanma bo'lib, u bir haqiqiy o'zgaruvchili funksiya differensial va integral hisobining klassik kursiga kiruvchi bo'limlarini o'z ichiga olgan. Qo'llanmada dastlab haqiqiy sonlar va limitlar nazariyasi bayon etilib, so'ngra uning asosida uzluksiz funksiyalar, differensiallash, aniqmas va aniq integrallar o'rganiladi.
-
РУССКИЙ БЫТ В ВОСПОМИНАНИЯХ СОВРЕМЕННИКОВ XVIII век
Россия XVIII века интереснейший период отечественной исто рии, о котором написаны тысячи книг, созданы сотни кинофильмов. Тем не менее взгляд современников на события «изнутри» раскрывает особенности жизни и высшего света, и провинциального дворянства, и военных, и крестьянства, нравы и обычаи в столицах и на окраинах России. Дворцовые перевороты и итоги царствований, победы и по-ражения, праздники и будни, заграничные путешествия и жизнь про винции, реформы и препирательства чиновников все это и многое другое собрано на страницах этой увлекательной книги. Рассчитано на широкий круг читателей, интересующихся историей России
-
ТУПРОК МЕЛИОРАЦИЯСИ
Сизг. тавси_ этилг.и Тупрок мелиорar(ИJlСИ» фаи и БУйича д'рслик тасдикланган нuму"авий дастур асосида ёзилг,н . Ф.нни ЧУКУР ва мук. мм ал галлаш учун курсатилган адабиётлардан фойдаланишни тавсИJI этамиз. Сиз а таКдИМ этилаётган ушбу даРСJ1ИК фанни урганишда илмий ва услубий ёрдам курс,тади, деган умиддамиз. Мазкур дарслик талабалар, аспирантлар, илмий ходимлар "амда укитувч
-
УЗБЕКИСТАН: ДАВЛАТ ВА УНИНГ ЙУЛБОШЧИСИ
Кнтобда узбек давлатчилигя ривожинянг кадимги замочлар-дан бугунгача булгаи кяск,а тарихи, узбек халкинннг уз лития и англащ йулн батафсил ёритилган. ^збекистоннинг араб-мусул-мон дуяёси билан тарихий алсждларига, жумладан, бутунгк дав-латлараро мукосабатларга алохяда эътибор берилган, Муаллиф-дар Узбекистон Республикасикинт ташкя ва ички снёсатидаги усгувор йуналинглар ва уларкинт хаётга татбик, этилишини урга* нишда Президент И.А-Каримовнивг сиёсий нуткдари ва асарла-рининг чукур тахдиля ва катер узбек хдмда чет элляк тарихчи ва сиёсатшуносларнинг т ад к,и котла рига асосланган. Кито б кенг укувчилар оммасига мулжаллангаи.
-
-
-
Лисон ут-тайр Мажолис ул-нафоис Ма^буб ул-^улуб Муншаот Вакфия
Жоп куши чун мантиадт роз айлагай, Тенгри х.амли бирла о коз айлагай. Улки махлукрт халлок,илур ул. Онлии узга фонию боцидур ул.
-
БУХОРОГА КИЗИЛ АРМИЯ БОСКИНИ ВА УН ГА КАРШИ КУРАШ: ТАРИХ ХАКИКАТИ
Улбскастон Рссиубликасиниж Мус гафшликка эркшганлиги узбек халцанинг XX асрдаги энг жмллан кнута. ката галабаеи булла. Барчат зенки. бяз инсонизп тарахнла. халцимиз тарах ила ухшапш булмаган мураккаб бир лаврни битами шн кечиряимш. Цафак,ат икр асолай турмушими зда, балка онгу тафлккурамизда \лм нишланит на упарит жараёнллрн кечмок,1а. Ал&пта. бу осон-лнкча рун берастгана пук,- Мустаки.тшкнаш лас главки 10 пала мураккаб ксчганлага буш а як,К«л лалилдир. Бу ну.ыа баз эскача царашларни. одамллримизнинг онпиа совет замонасилан сацза-ниб ксластган мутелак. ходиксираш. мучит ва бокиманлалик асо-р.и Ларина, гурли зшиаи мар ва у rain даврит хос икгисодин етжп-мончилакларна. ишси пак ва мухгожликни. баъзан очикдан-очнц лушмонлик капфня I Ларина \ам енгиб, цийинчилак 6ili.hi бу.зса-ла. олка бораётганимижа хеч ким инкор >га олчайди.